Foto: AP/Kirsty Wigglesworth
„Dama sa lepezom“ nastala je kada je Klimt bio na svom umetničkom vrhuncu. Prvi put je prodata u Njujorku 1994. za 11,6 miliona dolara, a sada je prodata za rekordnu cenu u Londonu
Slika „Dama sa lepezom“ austrijskog slikara Gustava Klimta prodata je u Londonu za 74 miliona funti (108,4 miliona dolara). Ovo je najviša cena ikada plaćena za umetničko delo na evropskoj aukciji, a delo je otišlo u ruke kupca u Hong Kongu čiji identitet nije otkriven, navodi aukcijska kuća Sotbi.
„Dama sa lepezom“ je cenom uspela da nadmaši Klimtovu „Brezovu šumu“ koja je prošle godine donela 105,5 miliona dolara.
Klimt je naslikao prodatu sliku pred smrt 1917. godine. Slika je ranije bila u vlasništvu bečkog industrijalca Ervina Belea, Klimtovog prijatelja. Kasnije je prodata kolekcionaru Rudolfu Leopoldu koji ju je prodao porodici sadašnjeg vlasnika na aukciji u Sotbiju 1994. za 11,6 miliona dolara.
Slika se od tada nije pojavljivala na aukcijama, iako je prošle godine izložena u austrijskom muzeju Belvedere u kome se nalaze „Poljubac“ i još nekoliko važnih Klimtovih dela.
Na svim njegovim delima primetni su uticaji istočne Azije. Na ovoj slici njegov model drži lepezu, a u pozadini se vide cvetovi lotosa koji se smatraju svetim u istočnim kulturama poput Japana i Indije.
U Sotbiju koja je organizovala prodaju, sliku su nazvali „poslednjim remek delom“, a rukovodilac prodaje Tomas Bojd Bauman opisao ga je uoči prodaje kao zapanjujuće.
Prethodni rekord za umetničko delo prodato u Evropi bio je 65 miliona funti za skulpturu „Čovek koji šeta“ Alberta Đakometija koja je prodata 2010. godine.
A.E./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sedam javnih preduzeća, koja rukovode našim šumama, vodama, nacionalnim parkovima i putevima, preći će u DOO - društva sa ograničenom odgovornošću. Da li to znači rasprodaju prirodnih bogatstava Srbije, objašnjavaju za „Vreme“ detaljno stručnjaci
Odbornici opozicije negodovali zbog prisustva privatnog obezbeđenja, a televizijama N1 i Nova nije dozvoljen ulazak u skupštinsku salu
Povodom 30. godišnjice vojne operacije Oluja, pet organizacija za ljudska prava organizuje u ponedeljak, 4. avgusta, antiratnu akciju na Trgu bana Jelačića u Zagrebu
U Barseloni je došlo do treće pucnjave u tri nedelje, za koje policija sumnja da je po sredi obračun crnogorskih klanova. Ranjen je jedan muškarac
U Zdravstveni centar Vranje se tokom vikenda (2. i 3. avgust) javilo 18 odraslih osoba i dvoje maloletnika sa simptomima trovanja hranom, potvrdila je ova zdravstvena ustanova
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
