Foto: AP
Stručnjaci Ujedinjenih nacija još jednom su ponovili da je briga za šume ključ za borbu protiv globalnog zagrevanja. Za to vreme, na temperaturama preko 40 stepeni, građani Indije i Pakistana klimatske promene osećaju na svojoj koži
Najveći svetski stručnjaci iz oblasti šumarstva okupili su se ovog vikenda u glavnom gradu Južne Koreje, odakle su poručili da su šume neophodan deo modela za smanjivanje globalnog zagrevanja.
Zvaničnica Ujedinjenih nacija iz komiteta zaduženog za poljoprivredu i šumarstvo izjavila je da su šume ključan faktor ukoliko čovečanstvo želi da globalno zagrevanje ostane ispod 1,5 stepeni.
Za mesto skupa, nekoliko puta otkazivanog zbog pandemije, izabrana je država koja svojim pozitivnim iskustvom pošumljavanja može biti primer drugima. Južna Koreja je izgubila ogromne površine pokrivene šumama tokom prve polovine 20. veka za vreme Korejskog rata. Šest decenija kasnije broj šumskih predela je udvostručen sada se drži na 60%
Dok stručnjaci iz Seula diskutuju o klimatskim promenama i kako ih sprečiti, posledice globalnog zagrevanja na svojoj koži osećaju građani iz nekoliko regiona Indije i Pakistana.
Iako ljudi iz tog dela sveta kažu da su vreline karakteristične za ovaj period godine, ovog puta vrućina je došla ranije i nikada nije bila tako žestoka.
Toplotnom stresu izloženo je deset velikih gradova u Indiji i oko dvesta hiljada ljudi u Pakistanu. Vlasti tih zemalja poručuju da su „ekstremni toplotni talas“ i rekordne temperature opasne po živote ljudi.
Poslednjih dana živa u termometru prelazi preko 40 stepeni celzijusa, a naredne nedelje očekuje se da će ići i preko 50. Visoke temperature otežale su snabdevanje električnom energijom, pa je korišćenje rashladnih uređaja poput klima i frižidera gotovo nemoguće. Usevi su propali, škole se zatvaraju. Kako stvari sada stoje na hladnije dane čekaće se još neko vreme.
S.P.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
