Foto: AP Photo/Efrem Lukatsky
Sa gigantskog sovjetskog spomenika u Kijevu skinuti su srp i čekić i postavljen ukrajinski trozubac. Ukrajina teži ka tome da izbriše istorijske veze sa SSSR i Rusijom
Ukrajina rat protiv ruske invazije ne vodi samo na bojnom polju, već i u domenu simbola koji podsećaju na veze između dve države. Tako većinski pravoslavna Ukrajina zvanično Božić neće slaviti kao do sada 7. janura, već 24. decembra.
U tom duhu 6. avgusta je sa gigantskog sovjetskog spomenika „Majka domovna“ skinut komunistički simbol srpa i čekića i postavljen simbol ukrajinskog trozubca. Sve treba da bude spremno do Dana nezavisnosti Ukrajine 24. avgusta kada će ovaj spomenik i zvanično biti preimenovan u „Majka Ukrajina“.
„Dogodilo se. Ukrajinski trozubac je na svom mestu. Bio je to složen, odgovoran, istorijski projekat. Hvala svima koji su ovo učinili – donatorima, projektantima, graditeljima, kiparima, zaposlenim u Ratnom muzeju, svima koji su navijali za ove promene i podržavali ih“, napisao je na društvenim mrežama bivši ministar kulture Ukrajine Oleksandr Tkačenko, a prenosi RSE.
Spomenik „Majka domovina“, tj. „Majka Ukrajina“, nalazi se na području Nacionalnog muzeja istorije Ukrajine u Drugom svjetskom ratu. Izgrađen je 1981. godine i smatra se najvišim spomenikom u Evropi.
Istorija spomenika
„Majka Domovina“ (na ruskom Родина-мать) je kolektivno ime za nekolicinu golemih spomenika koji su bili izgrađeni u različitim gradovima Sovjetskog Saveza. Svi su bili posvećeni sovjetskoj pobedi u „Velikom domovinskom ratu“, tj. pobedi SSSR u Drugom svetskom ratu.
Najstariji takav spomenik je na Piskarevskom spomen-području i groblju u Petrovgradu. Svečano je otvoren 1960. godine, a posvećen je svima poginulima i stradalima za vreme opsade Lenjingrada.
Spomenik „Majka domovina“ u Kijevu visok je 62 metra, a zajedno sa postoljem dostiže visinu od 102 metra. Predstavlja ženu koja u ruci drži 16 metara velik i 9 tona težak mač, a u drugoj štit sa sovjetskim grbom težak 13 tona. Cela konstrukcija teška je 450 tona.
Spomenik se nalazi se nedaleko od Dnjepra i deo je Nacionalnog muzeja istorije „Velikog domovinskog rata“ 1941-1945. Ceo kompleks je 1981. godine otvorio tadašnji sovjetski generalni sekretar Leonid Brežnjev.
J.H./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Članovi delegacije Evropskog parlamenta obišli su izložbu „Jasenovac – trajna opomena“ u Narodnoj skupštini Srbije, čime su demantovali tvrdnje predstavnika vlasti da su odbili da prođu kroz centralni hol parlamenta zbog postavke o stradanju u ovom logoru
Dok se svetski poredak u Davosu rastače pod naletom fiks ideja Donalda Trampa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić muku muči s krevetom
Sudija i profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov izabran je za predsednika Ustavnog suda. Njegovo ime se javnosti više vezuje za odbranu vlasti i napade na studente, nego za nezavisnost pravosuđa
Pošto su dobili potpise gotovo 400.000 ljudi, studenti u blokadi naredne subote organizuju akciju u Beogradu u okviru koje će biti moguće potpisivanje za sve one koji su bili sprečeni da popune papir krajem 2025.
Policija i Žandarmerija silom su sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu izbacili studente i profesore koji su blokirali zgradu zbog otkaza Jeleni Kleut. Vlast tvrdi da je intervencija bila zakonita. Opozicija i akademska zajednica upozoravaju na početak otvorene represije. Opomene stižu i iz Evropske unije
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
