Foto: AP Photo/Efrem Lukatsky
Sa gigantskog sovjetskog spomenika u Kijevu skinuti su srp i čekić i postavljen ukrajinski trozubac. Ukrajina teži ka tome da izbriše istorijske veze sa SSSR i Rusijom
Ukrajina rat protiv ruske invazije ne vodi samo na bojnom polju, već i u domenu simbola koji podsećaju na veze između dve države. Tako većinski pravoslavna Ukrajina zvanično Božić neće slaviti kao do sada 7. janura, već 24. decembra.
U tom duhu 6. avgusta je sa gigantskog sovjetskog spomenika „Majka domovna“ skinut komunistički simbol srpa i čekića i postavljen simbol ukrajinskog trozubca. Sve treba da bude spremno do Dana nezavisnosti Ukrajine 24. avgusta kada će ovaj spomenik i zvanično biti preimenovan u „Majka Ukrajina“.
„Dogodilo se. Ukrajinski trozubac je na svom mestu. Bio je to složen, odgovoran, istorijski projekat. Hvala svima koji su ovo učinili – donatorima, projektantima, graditeljima, kiparima, zaposlenim u Ratnom muzeju, svima koji su navijali za ove promene i podržavali ih“, napisao je na društvenim mrežama bivši ministar kulture Ukrajine Oleksandr Tkačenko, a prenosi RSE.
Spomenik „Majka domovina“, tj. „Majka Ukrajina“, nalazi se na području Nacionalnog muzeja istorije Ukrajine u Drugom svjetskom ratu. Izgrađen je 1981. godine i smatra se najvišim spomenikom u Evropi.
Istorija spomenika
„Majka Domovina“ (na ruskom Родина-мать) je kolektivno ime za nekolicinu golemih spomenika koji su bili izgrađeni u različitim gradovima Sovjetskog Saveza. Svi su bili posvećeni sovjetskoj pobedi u „Velikom domovinskom ratu“, tj. pobedi SSSR u Drugom svetskom ratu.
Najstariji takav spomenik je na Piskarevskom spomen-području i groblju u Petrovgradu. Svečano je otvoren 1960. godine, a posvećen je svima poginulima i stradalima za vreme opsade Lenjingrada.
Spomenik „Majka domovina“ u Kijevu visok je 62 metra, a zajedno sa postoljem dostiže visinu od 102 metra. Predstavlja ženu koja u ruci drži 16 metara velik i 9 tona težak mač, a u drugoj štit sa sovjetskim grbom težak 13 tona. Cela konstrukcija teška je 450 tona.
Spomenik se nalazi se nedaleko od Dnjepra i deo je Nacionalnog muzeja istorije „Velikog domovinskog rata“ 1941-1945. Ceo kompleks je 1981. godine otvorio tadašnji sovjetski generalni sekretar Leonid Brežnjev.
J.H./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U razgovoru za nemački Handelsblat, srpski predsednik Aleksandar Vučić davao je geopolitičke ocene o ratu u Ukrajini, Trampu, Kini, energentima. I još jednom Nemcima obećao srpski litijum
Vulin je rekao da se trenutno vodi hibridni rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, i to iz jednog centra. Iako nije otkrio koji je to centar, u pravom vulinovskom maniru optužio je sve odreda – Zagreb, Sarajevo, Aljbina Kurtija, regionalne javne ličnosti, predvodnike blokada...
„Ovo je klasičan primer kako nadležne institucije obavljaju posao za koji nisu nadležne. Mi, studenti, borimo se za pravdu i pravo, dok bi BIA trebalo da se bavi onima koji krše ustavni poredak, a ne da vrši pritisak na građane koji se bore za bolje društvo", rekao je student Fakulteta organizacionih nauka Lazar Stojaković, koji je u četvrtak pozvan na na informativni razgovor sa Bezbednosno informativnom agencijom (BIA).
Na sednici Skupštine Savskog venca se na predlog odbornika liste „Biramo Savski venac“ raspravljalo o Generalštabu i Beogradskom sajmu, ali nije smelo da se glasa, zato što je predsednik Skupštine Strahinja Kukić naprasno odlučio da nisu nadležni za to
Veliki broj pripadnika UKP je na licu mesta, a kako javljaju očevici, čula se se tri pucnja. Jedan policajac je ranjen, na licu mesta je i Hitna pomoć
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
