Socijaldemokrata, „turski Gandi“, kandidat ujedinjenih opozicionih partija. Prepoznatljivo lice opozicione scene, čovek koji je već dvadeset godina na udaru vladajućeg režima Redžipa Tajipa Erdoana. U kampanju ide sa sloganom „Sve će biti u redu – Hajde Turci, hajde!“ i obećava sve suprotno stvarnosti koju već dve decenije gradi aktuelni predsednik koga naziva „zavodljivim autokratom“
Hoće li Turska napraviti zaokret ka demokratiji ili će autokratska vladavina Redžepa Tajipa Erdogana ući u treću deceniju, građani će odlučiti na opštim izborima zakazanim za 14. maj. Erdoganu će na crtu izaći Kemal Kiličdaroglu, čovek mirnog glasa, birokrata, neumoran borac za obnovu turske demokratije, kandidat koji građanima nudi potpuno različitu politiku od „zavodljivog autokrate“. „Ovo su izbori za one koji brane demokratiju od autoritarne vladavine“, rekao Kilčidaroglu u intervjuu za „Tajm“.
Rođen je 1948. godine kao četvrto od sedmoro dece domaćice i lokalnog činovnika na istoku Turske u gradu Tunčeli. Dolazi iz kraja gde žive Aleviti, šiitski muslimani koji ne idu u džamije niti na hadžiluk, žene ne pokrivaju glavu ni ruke, a učenje im ne zabranjuje ni konzumiranje alkohola.
Studirao je ekonomiju na univerzitetu u Ankari, a čitavu karijeru proveo je kao državni službenik i birokrata u različitim turskim finansijskim institucijama. Tamo je bio prepoznat kao čovek koji je prezirao korupciju i borac za njeno suzbijanje.
Kemal KilicdarogluFoto: AP Photo/Francisco Seco
Politikom počinje da se bavi u vreme kada je Erdogan došao na vlast, 2002. godine. Bio je u više mandata poslanik ispred Republikanske narodne partije (CHP), koju je pre jednog veka osnovao otac moderne Turske Kemal Ataturk.
Za jednu od najprestižnijih političkih funkcija u turskoj politici – gradonačelnika Istanbula – kandidovao se 2009. godine. Bez obzira na poraz, godinu dana kasnije, postaje lider stranke nakon što je procureo pornografski snimak njegov prethodnika.
Dok je sa jedne strane Erdogan jačao svoju moć i opoziciju pobeđivao na svim izborima, Kiličdaroglu je polako ali tiho sprovodio reformu sopstvene stranke, iz korena.
Uspeo je da pomiri različite stranačke struje, od onih koje su obožavale militantu prošlost stranke, do okorelih islamista. Polako je u stanku uvodio i kurdske aktiviste i borkinje za ženska prava, manjine čiji položaj aktuelni predsednik Turske urušava više od jedne decenije.
Turski Mahatma Gandi
Njegovi saradnici kažu da je čovek koji nikada nije povisio ton. Čak i kada svi oko njega lude, on ostaje miran. Kako je njegova žena rekla za „Tajm“, sa njim ne možeš ni da se posvađaš kako treba. U trenutku kada neko uđe u prostoriju, Kiličdaroglu ustaje, rukuje se, i nikada ne upada drugima u reč.
Da to nisu samo hvalospevi njemu bliskih ljudi vidi se i sa snimka iz 2014. godine nakon što je primio dva udarca od posetioca u turskom parlamentu. Sa modricama na obrazu i ispod oka pozvao je na mir i rekao: „Put ka demokratiji pun je prepreka“.
Turkey ElectionsIzborna kampanja. Tekirdag, 27. april 2023. / Foto: AP Photo/Francisco Seco
Zbog svoje staloženosti, spremnosti na pomirenje ali i fizičke sličnosti dobio je nadimak „Turski Mahatma Gandi“ i „Kemal Gandi“.
Više puta uspeo je da izbegne gotovo sigurnu smrt. Najpre 2016. godine kada je konvoj automobila u kom se nalazio napala kurdska militantna grupa PKK. Sledeće godine za dlaku je izbegao pokušaj bombardovanja islamskih ekstremista, a na sahrani jednog turskog vojnika 2019. godine preživeo je pokušaj linča kada je prvo napadnut i nakon toga odveden objekat u blizini gde su se čuli pozivi da ga ubiju. Kada je policija sprečila masu da ga živog spali i odevla na sigurno rekao je: „Ovi pokušaji nas ne mogu zaustaviti“.
Svoj nadimak zacementirao je tokom „Marša za pravdu“, kada je sa svojim pristalicama pešačio 450 kilometara od Ankare do Istanbula, zbog masovnih hapšenja i otpuštanja svih onih koji su navodno bili na bilo koji način bili povezani sa neuspelim pučem 2016. godine.
Čovek bez velikih ambicija
Bez obzira na to što je Kiličdaroglu prepoznatljivo lice opozicije, jedan od političara koji su već 20 godina na meti konstantnih napada vladajućeg režima, njegova kandidatura je do poslednjeg trenutka bila neizvesna. On je kandidat Nacionalne alijanse, udruženja šest ideološki potpuno različitih opozicionih partija, kojima je zajedničko samo jedno – želja Erdogana skinu sa vlasti.
Drama u koaliciji dogodila se samo dva meseca uoči izbora, nakon razornih zemljotresa na istoku Turske, u kojima je život izgubilo oko 50 hiljada ljudi, a milioni ostali bez krova nad glavom. Liderka jedne od šest opozicionih partija, desničarka Meral Aksener, smatrala je da su bolji predsednički kandidati gradonačelnici Istanbula i Ankare Ekrem Imamoglu i Mensur Javas.
Turkey ElectionsFoto: AP Photo/Francisco Seco
Kompromisno rešenje koje su partije našle je da njih dvojica budu potpredsednici Kiličdaroglu. S obzirom da su obojica pod pritiskom korupcionaških procesa, za koje mnogi veruju da su namešteni s obzirom na zarobljenost turskog pravosuđa, Kiličdaroglu se pokazao kao najbolji izbor.
On građanima u kampanji obećava povratak na parlamentarni sistem koji je Erdogan ukinuo 2018. godine kako bi sebi kao predsedniku obezbedio široka ovlašćenja. Kiličdaroglu kaže da će uživati u igranju sa svojim unucima nakon što sebi kao predsednik smanji ovlašćenja, a upravljanje zemljom prepusti mlađim kolegama. Kaže da on nije „čovek sa velikim ambicijama“.
Za Kiličdaroglua su konsultacije sa političkim partijama i postizanje konsenzusa način na koji želi da vodi zemlju. Kaže da će „demokratskim sredstvima okončati represivnu vladu“.
Veruje se da bi njegova pobeda mogla mnogo toga mogla da promeni i na međunarodnom planu. Kiličdaroglu obećava da će obnoviti dobre odnose sa SAD, NATO i EU, kako bi njegova zemlja „ponovo bila deo civilizovanog sveta“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Turska je obeležila stotu godinu od početka borbe protiv okupacije posle Prvog svetskog rata, nakon čega je Osmansko carstvo zamenila moderna republika, izgrađena na idejama njenog tvorca Ataturka. Njegovo nasleđe još uvek živi iako ga je upravo u 2019. godini do sada najozbiljnije uzdrmala politika aktuelnog predsednika Erdogana
Na lokalnim izborima održanim u nedelju 31. marta, vladajuća Partija napretka i razvoja (AKP) predsednika Tajipa Redžepa Erdogana osvojila je doduše najviše glasova, ali je pobednik zapravo opozicija koja je u više velikih gradova povratila vlast izgubljenu pre pet godina i nanela Erdoganu prvi ozbiljan udarac
Mnoge građevine markiraju istoriju koju dogradnje revidiraju. Aja Sofija je od crkve pretvorena u džamiju, od džamije je odlukom Mustafe Kemala Ataturka postala muzej, da bi sada ukazom Tajipa Redžepa Erdogana ponovo trebalo da se pretvori u džamiju. Da li će u jednoj od najlepših svetskih građevina ponovo prekrečiti sve što podseća na hrišćanstvo
Portret savremenika – Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan
Zbog recitovanja stihova "džamije su naše kasarne, minareti su naši bajoneti, a vernici vojska", Erdogan je 1999. godine osuđen na deset meseci zatvora, jer je sud smatrao da tom pesmom širi versku mržnju. Odležao je četiri meseca. Partija blagostanja i Partija vrline u kojima se politički angažovao zabranjene su zbog islamističkih stavova. Godine 2001. osnovao je Partiju pravde i razvoja (AK) i od tada ne zna za poraz na izborima. Vernik koji ne pije alkohol i ne puši, Erdogan se nametnuo kao globalni igrač i glas muslimana iz čitavog sveta
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!