Foto: FoNet
Kaže da je od dede Draže Mihailovića nasledio „staloženost, mirnoću i nepogrešivost procene prave strane“, koja „možda nije strana koja profitira i pobeđuje“, ali se neće „pred unucima stideti za odluke“ koje je doneo. Zaštitiće arhitektonske i kulturološke vrednosti koje je „urbanistička mafija posebno napala u starom jezgru grada“. Cilj mu je da Beograd bude ponos Srbije i ovog dela Evrope. Biće kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije
Vojislav Mihailović rođen je 1951. godine u Beogradu. Po zanimanju je diplomirani pravnik, a nakon kratkog vremena provedenog u advokaturi, započinje privatni biznis. Kako su ranije pisali mediji, bio je suvlasnik firme koja uvozi Pampers pelene u Srbiju.
Mihailović je unuk vođe Ravnogorskog pokreta za vreme Drugog svetskog rata generala Dragoljuba Draže Mihajilović, koji je bio osuđen na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracionizma. Vojislav Mihailović je 2006. godine podneo zahtev za Dražinu rehabilitaciju, što je Viši sud usvojio 2015. godine. „Moj deda se zalagao za demokratiju u Srbiji i moji pogledi slede to zalaganje“, govorio je Vojislav.
U politiku ulazi 1990-tih godina kao član Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Draškovića. U nekoliko mandata bio je poslanik, a 2004. godine postao je potpredsednik Skupštine Srbije.
Mihailović je 1999. postao gradonačelnik Beograda, nakon što je SPO zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS) Slobodana Miloševića smenio tadašnjeg gradonačelnika Zorana Đinđića. Članovi Demokratske stranke (DS) i Srpske radikalne stranke (SRS) izneli su tada niz optužbi na račun Mihailovića i SPO-a, „stranke koja je Grad dovela do kolapsa u svim komunalnim sistemima“. „Ovakav čovek odgovara SPO jer se on mnogo ne meša u poslove već ćuti, a to je izgleda presudan kvalitet za ulazak u ovu vlast“, govorio je o Mihailoviću tadašnji demokrata Goran Vesić.
Kada je Demokratska opozicija Srbije (DOS) odlučila da na prevremene predsedničke izbore 24. septembra 2000. godine ide sa jednim kandidatom, Mihailoviću i SPO je taj kandidat, Vojislav Koštunica, bio „neprihvatljiv“. U trku za predsednika ušao je i Vojislav Mihailović kao „najbolji kandidat sa najviše šansi protiv Miloševića“. „Od svih predsedničkih kandidata jedino Vojislav Mihailović može odbraniti Kosovo, jer nudi jasan koncept preuređenja odnosa između Srbije i Crne Gore, a gubitkom Crne Gore automatski bi palo Kosovo“, govorio je o Mihailoviću Vuk Drašković. Na tim predsedničkim izborima, na kojima je pobedio Koštunica štoje 5. oktobra dovelo da pada režima, Mihailović je osvojio manje od 3 odsto glasova.
Bio je među poslanicima SPO-a koji su 2004. godine u otvorenom pismu govorili o nenamenskom trošenju sredstava koje je stranka dobila iz republičkog budžeta. Radilo se o 136 hiljada evra, a poslanicu su bili „ogorčeni kadrovskim popunjavanjem oko 500 mesta u republičkim organima i upravnim odborima, po rođačkim i prijateljskim principima“. Danica Drašković optužila je BIA i Vojislava Koštunicu da stoje iza takvog pisma.
Mihailović se konačno razišao sa Draškovićem 2005. godine kada izlazi iz SPO i sa stranačkim kolegom iz Kragujevca Veroljubom Stevanovićem na Ravnoj Gori osniva Srpski demokratski pokret obnove (SDPO). U koaliciji sa DSS-om dobio je mandat u Narodnoj skupštini nakon izbora 2007. godine.
SDPO prestao je da postoji 2010. godine, a Mihailović se četiri godine kasnije pojavio na osnivačkoj skupštini Srpske narodne partije (SNP) Nenada Popovića, u kojoj će biti član predsedništva. Tu stranku zamenio je Pokretom obnove Kraljevine Srbije (POKS), a bio je prvi čovek na njihovoj listi za Skupštinu grada Beograda 2018 godine, koja je osvojila manje od 5000 glasova.
POKS se početkom ove godine raspao na dve struje. Jedna, koja ne priznaje Žiku Gojkovića nego Mihailovića kao predsednika, postala je deo koalicije NADA udružene oko DSS-a. U medijima se može pročitati da je Žika Gojković bio predmet ucene u pokušaju razbijanja stranke, a ceo slučaj je u Tužilaštvu. Mihailovićeva struja ima podršku građaninaVladimira Karađorđevića koga neki oslovljavaju titulom „princ“, ali i nekih javnih ličnosti poput akademika Matije Bećkovića.
Vojislav Mihailović vidi zagađenost vazduha kao veliki problem protiv kog bi preuzeo niz mera: „što više vozila na ekološko gorivo u gradskom saobraćaju, subvencije taksistima za ekološki pogodnija vozila, filteri na toplana, kazne za zagađivače“.
Ubeđen je da ako je umeo da „vodi grad u vreme bombardovanja, sa skromnim budžetom“, da će sa iskustvom koje ima „to još bolje raditi sada“. Zaštitiće arhitektonske i kulturološke vrednosti koje je „urbanistička mafija posebno napala u starom jezgru grada“, što „nije moglo da se desi bez pomoći nekog iz vlasti“.
„Spreman sam da svoje prezime, svoj lični i porodični ugled založim za dobrobit građana“. Cilj mu je da „Beograd bude ponos Srbije i ovog dela Evrope. Vojislav Mihailović biće kandidat za gradonačelnika ispred koalicije NADA okupljene oko DSS-a.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
