Foto: Fonet
U ovogodišnjem beogradskom budžetu rezervisan je novac za gondolu na Kalemegdanu, iako se ne zna da li će sud odobriti Skijalištima Srbije i Gradu Beogradu da ugrožavaju Kalemegdan. Šapić, koji je nasledio problem „gondola“, ima nameru da poštuje baštinu
Gondola na Kalemegdanu biće realizovana pod uslovom da ne ugrožava kulturno-istorijsku baštinu Kalemegdana, rekao je nedavno gradonačelnik Aleksandar Šapić odgovarajući na novinarsko pitanje da li je 500.000 dinara u ovogodišnjem budžetu za gondola znak da će ona ipak biti izgrađena, iako je projekat prošle godine stopiran.
Iako ne odgovara na postavljeno pitanje, ova najava je važna zato što se verovatno prvi put čulo da neki od gradskih zvaničnika govoreći o gondoli, pominje ugrožavanje kulturnih vrednosti.
Šapić je podsetio da je projekat izgradnje gondole pokrenut 2018. godine ali nije sproveden, zato što treba da se utvrdi na sudu da li se njime ugrožava kulturno-istorijska baština Kalemegdana.
Rekao je i da „nije taj projekat toliko skup da bi moralo da se odustane od njega ukoliko može da se sprovede“.
Gondola je bila deo Plana detaljne regulacije iz 2018, i od tad je prošla gradska vlast (čitaj Goran Vesić) o njoj govorila kao o sigurnom projektu i sudeći po izdvojenom budžetskom novcu, nije odustala uprkos sudskoj zabrani.
Naime, Upravni sud u Beogradu poništio je građevinsku dozvolu za pripremne radove koje je aprila 2019. odobrilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i investitorima Skijalištu Srbije i Gradu Beogradu. Tužbu je tada pokrenuo Regulatorni institut za obnovljivu energiju (RERI).
Rešenjem koje je Ministarstvo dalo pomenutim investitorima, dozvoljeno je bilo izvođenje pripremnih radova za izgradnju stanice gondole Kalemegdan koji podrazumevaju bušenje i kopanje Beogradske tvrđave.
Ovaj sud je, kako je tada istakao RERI, zaključio da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Beogradsku tvrđavu i životnu sredinu i da bi bila naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi.
U javnosti je ova odluka Upravnog suda dočekana kao glas razuma protiv gradske vlasti koja se zalagala za gradnju uprkos stručnjacima, koji su tvrdili da bi to narušilo Kalemegdan. Oni su ocenili da je ovaj projekat u koliziji sa stručnim standardima, međunarodnim obavezama i zakonima Srbije u domenu očuvanja kulturnog nasleđa i nepovratno bi ugrozio Beogradsku tvrđavu kao kulturno dobro od najvišeg značaja za Srbiju.
Izgradnji žičare usprotivilo se i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti između ostalog ocenjujući da bi taj projekat „grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad”.
Kao najjači argument protiv gondole je činjenica da se Beogradska tvrđava sa okruženjem našla na listi „7 najugroženijih“ lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope 2020. godine, koju su objavili najveća panevropska mreža u oblasti nasleđa Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke.
Beogradska tvrđava je „ugrožena štetnim projektom izgradnje žičare (gondole) Kalemegdan–Ušće koji bi drastično ugrozio integritet i autentičnost tog kulturnog dobra od izuzetnog značaja“, navedeno je u obrazloženju.
Na sve argumente struke i kritike javnosti gradski čelnici su uzvraćali tvrdnjom da su prigovori neosnovani. Govorili su da zidine tvrđave podno kojih bi se gradila beogradska gondola nemaju istorijsku vrednost, da se zbog žičare neće iseći mnogo stabala na tvrđavi, kao i da će gondola biti još jedna turistička atrakcija prestonice.
Od kako je prošlog aprila sudski zaustavljena izgradnja, o gondoli je prestalo da se priča i u javnosti i u resornom ministarstvu sve do pomenutog Šapićevog odgovora.
Investitor se žalio na odluku Ustavnog suda – to je taj sudski proces koji pominje Šapić. Nije baš jasno zašto je grad odvajao novac za projekat koji će možda opet biti ukinut, ali bi Šapić sigurno i za to imao neki odgovor. Za sad je pohvalno što uopšte vodi računa o baštini.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
