Kako je Srbija izvezla u Ukrajinu municiju u vrednosti od 800 miliona evra

„Financial Times“ je objavio procene da je Srbija indirektno, preko drugih zemalja, od početka ruske invazije na Kijev izvezla u Ukrajinu municiju u vrednosti od 800 miliona evra.

Procene podeljene sa listom „Financial Times“, pokazuju da Srbija diskretno povećava prodaju municije Zapadu jačajući odbranu Ukrajine, iako je samo jedna od dve evropske zemlje koje se nisu pridružile zapadnim sankcijama Rusiji.

Vučić je potvrdio da je informacija o vrednosti municije uglavnom tačna, predstavivši prodaju kao poslovnu priliku, tvrdi list.

„Ovo je deo našeg ekonomskog preporoda i važno za nas. Da, mi izvozimo našu municiju. Ne možemo izvoziti u Ukrajinu ili u Rusiju, ali imamo mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima, drugima. Šta oni s tim rade na kraju je njihov posao“, rekao je Vučić, prenosi list.

Dodao je čak i da zna gde odlaze granate, ali da to nije njegov posao.

„Moj posao je da osiguram da sa svojom municijom poslujemo legalno, da je prodajemo. Moramo se brinuti za svoje ljude, i to je to. To je sve što mogu reći. Imamo prijatelje u Kijevu i Moskvi. Ovo su naša braća Sloveni“, rekao je Vučić.

Na pitanje da li je cifra približno tačna, rekao je da je u pitanju zarada ostvarena u periodu od dve tri godine, a ne jedne.

Vučić se odupro pritisku Zapada da usvoji režim sankcija Rusiji i dozvolio je nastavak ruskih letova, iako kaže da je posvećen tome da njegova zemlja postane članica EU, podseća list.

„Evropa i SAD su godinama radile na tome da Vučića udalje od Putina“, rekao je zapadni diplomata za „Financial Times“ i dodao da je ključni igrač američki ambasador Kristofer Hil, koji je u Beograd stigao mesec dana nakon početka ruske invazije.

Vučić je rekao da Srbija ima zlatnu priliku jer je njeno oružje jeftinije nego na Zapadu i dodao da bi obim ukupnog srpskog izvoza municije mogao da se poveća.

Učešće Srbije u prometu municije u Ukrajinu je dovoljno prikriveno da zvanični podaci to ne odražavaju, smatraju diplomate i analitičari. Institut za svetsku ekonomiju Kiel, koji prati podršku Ukrajini, nije direktno pratio aktivnosti Srbije i nije naišao na sistematske dokaze o doprinosu Beograda, rekao je Christoph Trebesch, koji rukovodi tim naporima, piše „Financial Times“.

Vole Srbi Ruse, ali Ukrajincima trebaju granate

Podsetimo, o povećanom obimu prodaje srpske municije u Ukrajinu se govorilo pre nekoliko meseci, nakon poslednjeg susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim.

Zelenski je javno zahvalio Beogradu na podršci suverenitetu i integritetu, humanitarnoj pomoći i prijemu ukrajinskih izbeglica.

Vučić je takođe imao lepe reči. U „obraćanju“ u kameru RTS-a se iščuđavao što Srbi nešto imaju protiv Ukrajine, iako su to „naša slovenska braća“ baš kao i Rusi.

Na poziv Zelenskog da Srbija i komšiluk rade na proizvodnji municije zajedno sa Ukrajincima, Vučić je obavestio ukrajinskog kolegu da su srpski magacini municije popunjeni 62 odsto te da je „naredio“ da se popune do vrha.

Nije dugo trebalo da se upale lampice – javna je tajna da srpske granate završavaju u ukrajinskom arsenalu i da tuku po ruskoj vojsci. Da li Vučić time kupuje podršku Zapada te i blagonaklonost Zelenskog?

Jer, na zvaničnom nivou, srpska podrška Ukrajini ostala je nedorečena, barem iz vizure onoga što očekuju Zapad i Kijev.

Tako je u Tirani Vučić potpisao deklaraciju kojom se osuđuje ruska „agresija“ kao „najveća pretnja“ međunarodnom miru, poziva se na još snažniju podršku Ukrajini i potcrtava da Kijev ima pravo da uđe u NATO.

Čak je pruža podrška i međunarodnim istragama protiv „zločinaca“ koji vode agresiju – premda se ruski predsednik Vladimir Putin ne pominje poimence, svi znaju da je i on na tapetu.

Tako su i nakon poslednjeg susreta Vučića i Zelenskog u Tirani, na naslovnim stranama beogradske žute štampe osvanuli tekstovi po kojima je Vučić tobože hrabro odbranio srpsku stvar tako što je tražio da u tekst deklaracije ne uđe poziv da se svi pridruže sankcijama.

Takođe, opet na Vučićevo insistiranje, fraza o „malignom uticaju“ Rusije zamenjena je frazom o „lažnim narativima“ o ratu.

Tako je, barem u srpskom mejnstrimu, očuvana slika o „neutralnosti“.

Izvor: RSE / DW