Prvo je na mreži X građevinski inženjer Danijel Dašić objavio da je navodno državna revizorska institucija (DRI) utvrdila da je Ministarstvo građevinarstva po narudžbini SNS platilo 217.000 evra oslikavanje murala „Kad se vojska na Kosovo vrati…“
No, takva stavka nije se mogla naći nigde u izveštajima DRI. A brzo su stigli i brojni demanti, najpre od same DRI.
Centralna navijačka grupa Crvene Zvezde na društvenim mrežama je ustvrdila da su upravo oni ispisali većinu tih grafita, o svom trošku. Dodali su da su prvi takav grafit načinili navijači Partizana, a da je ova „srpska“ stvar iznad svih drugih podela, piše DW.
Kažu, reči narodne pesme imaju za cilj „bodrenje narodnog duha i veru u oslobođenje“.
DW je kontaktirao Danijela Dašića da čuje otkud mu informacija o tome da država ili stranka na vlasti finansiraju murale. On kaže da je dobio takvu informaciju sa „dosta preciznih detalja“.
„Trenutno nije moguće potvrditi tu objavu o muralima kao državnom projektu, jer na sajtu Ministarstva zadnji projekti koje je Ministarstvo podržalo nose datum iz 2019. godine. A znamo i da država ume da skloni neki dokument kad je potrebno“, priča on.
Ubeđen je pak da murali nastaju u „tesnoj sprezi sa državom“. Treba, dodaje, mnogo farbe i druge opreme, ponekad na mestima gde je to „nemoguće uraditi bez pomoći države“.
„Najbolji primer je mural na autoputu kod Ćuprije gde je potporni zid u dužini od skoro sto metara poslužio za izradu murala. Taj posao nikako nije moguće organizovati bez učešća i podrške službi Puteva Srbije.“
Veličanje militarizma
Kada se prvi mural sa natpisom „Kad se vojska na Kosovo vrati…“ pojavio u proleće 2023. godine, nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava rešila je da ga prekreči, uz podršku organizacije Krokodil. Zbog toga su od policije dobili više prekršajnih prijava.
Ognjen Ćirić iz Inicijative za DW kaže da je mural nastao u vreme pregovora o Ohridskom sporazumu između Srbije i Kosova, te da je „velika letnja kampanja“ prethodila oružanom napadu u Banjskoj i pogoršanju prava srpske zajednice na Kosovu.
Ćirić murale vidi kao „govor mržnje“. Kaže da veličaju militarizam i targetiraju druge narode, posebno Bošnjake i Albance, da poriču ili pravdaju zločine. To kaže on, daje dodatni vetar u leđa i pripremu terena za novo nasilje.
„Ovakvi murali su praktično poziv na ratnu mobilizaciju. Ipak, tokom zasedanja Generalne skupštine UN, čuli smo zvaničnike Srbije kako govore da ne žele da Srbiju ponovo stave u rovove. Ako je zaista tako, zašto onda poruke kojima se slave rat i destrukcija i dalje ruže naše ulice?“, pita se Ćirić.
Kuda ide fantazija?
Na pitanje kako vidi ove murale u današnjem političkom kontekstu, naš sagovornik kaže da oni govore o dominaciji nacionalističkog diskursa i o tome da vlast i institucije ne žele da se suoče sa prošlošću.
„Poruke su namenjene pre svega građanima Srbije, da ih podsećaju na ‘herojske zločince’, ali i žrtvama u regionu, kao poruka da zločini nad njima nisu priznati. I međunarodnoj zajednici kao signal tvrdoglave politike koja negira odgovornost i polako korača starim putevima koji ne smeju da se obnove“, smatra on.
Ćirić dodaje da su urbana mesta širom Srbije „progutana“ nacionalističkim, nacističkim, homofobičnim, transfobičnim i mizoginim simbolima i grafitima koje nadležni ne saniraju.
Inicijativa mladih je radila na uklanjanju oko dve stotine takvih grafita. Neki su zamenjeni drugim, recimo onim koji slave naučnice i naučnike.
Rastislav Dinić, poslanik Zeleno-levog fronta i docent na Filozofskom fakultetu u Nišu, misli da je manje važno da li je i ko je platio murale o povratku vojske na Kosovo. Bitnije je šta ta poruka znači.
„Mural na kraju ima tri tačke – kako se završava ta fantazija, šta će da se desi kad se vojska na Kosovo vrati? Mislim da je jasno šta je implicirano šta treba da se desi. Po autorima murala, meni se čini, trebalo bi da se vojska vrati i protera Albance sa Kosova“, priča Dinić za DW.
„Ta fantazija je jeziva, to je zapravo fantazija o genocidu, to je fantazija o srpskoj Gazi“, kaže nam Dinić pojašnjavajući „To nam poručuje ova vlast, to nam poručuju Delije, to bi Srbija trebalo da uradi.“
Trikovi iz devedesetih
Dinić misli da vlasti Aleksandra Vučića, u trenucima „krize svog legitimiteta“, traže nekakvu infuziju. I pronalaze je u receptima iz devedesetih, izazivajući međuetničke tenzije.
Jedan od primera je, dodaje, to što se u kampu pristalica vlasti u beogradskom Pionirskom parku pojavljuju „zločinci“ iz prethodnog rata.
„Cela Srbija sada služi da opslužuje aparat koji je profitirao tih godina. Ovaj protestni pokret po prvi put preti da ozbiljno demontira taj aparat“, smatra on.
Kao još jedan dokaz vidi tvrdnje da se nedavno u Kosjeriću pojavio Milan Radoičić, neformalni gospodar Severa Kosova i čovek sa poternice. On je navodno na zapadu Srbije pretio ljudima koji se protive režimu. Dinić i organizovane navijače Crvene zvezde vidi kao „istureno parapolicijsko odeljenje režima“.
„Ljudi koji ispisuju grafite su verovatno isti ljudi koji su na protestima, tetovirani, nabildovani, ponekad maskirani u policajce, ponekad ne, napadaju studente i pobunjene građane.“
Dinić ukazuje i da traje borba za simbole. Kako kaže, vlast više nije jedina koja može da određuje šta znači srpska zastava, ko je dobar Srbin i šta je patriotizam. „Jedna od najvećih pobeda ovog protesta je što su studenti i pobunjeni građani uspeli da preotmu simbol srpske zastave. Ona je sada simbol pobunjene demokratske Srbije, simbol pomirenja Srba i Bošnjaka.“
Kako na poruku „Kad se vojska na Kosov vrati…“ gledaju Srbi sa Kosova? Oni imaju preča posla i veće brige, kaže nam političar Srpske demokratije Stefan Veljković iz Severne Mitrovice.
„Naša egzistencija i osnovna prava su ugroženi kao nikada pre. Niko ovde ne misli da su ti murali upućeni njima. To je poruka za biračko telo u užoj Srbiji, kao neka lažna nada koja treba da probudi nacionalistički duh“, priča on.
U realnosti, dodaje, Srbi bivaju „ostavljeni na milost i nemilost“ kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju.
