Kad će već jednom ta ruska invazija: Niko ne sluša Putina

Dolazi Rus na granicu jedne zapadne države, pokazuje pasoš i kovid dokumente. Carinik ga gleda sumnjičavo s malo prikrivenog straha u očima i čita generalije: «Kolja Ivanovič? «Yes.» «Occupation?» «No, just tourist», odgovara Kolja Ivanovič.

Vic odslikava konfuziju koja nedeljama vlada na relaciji Vašington-Moskva. Nakon pregovora Vladimira Putina i Džozefa Bajdena o uspostavljanju «stabilnih predvidljivih odnosa» i serije bilateralnih i multilateralnih pregovora između Rusije, NATO-a i OEBS-a, zapadni mediji prenose konfuziju zapadnih lidera o tome „šta to Putin ima na umu“. Licitira se da li će napasti Ukrajinu za katolički Božić, za pravoslavni Božić, za Novu godinu, kad dođe Djed Moroz, odnosno kad se tlo zamrzne i ne bude rasputnice u kojoj su se nekad zaglibile nemačke armije, u vreme zimske Olimpijade u Kini, ili će se, kako neko u šali napisa, „čekati kineska Nova godina“.

Novinari, analitičari, influenseri, panditi iznose razne varijante. TV prezenteri hodaju po mapama na podu studija pokazujući pravce moguće ruske invazije. Jedino nisu uzeli o obzir ono što je Putin objavio da će raditi. To inače nije prvi slučaj da se predstavlja da on «skriva svoje namere» govoreći «partnerima» šta će raditi.

Sam predsednik Rusije je 18. novembra 2021. na proširenom sastanku ruskog Ministarstva spoljnih poslova poručio, zapravo naredio, da se pošalje upozorenja da će Rusija reagovati na približavanje teškog naoružanja NATO-a granicama Rusije tako što će se zadržati „izvesna tenzija“ na zapadnim granicama Rusije, ali da se istovremeno ne dozvoli da dođe do „bilo kakvog sukoba koji nam nije potreban“ tamo.

Ukraine Sphere of Influence

Istovremeno, Putin je naložio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu da „traži ozbiljne, dugoročne garancije za bezbednost Rusije iz pravca zapada“. U skladu sa ovim uputstvom, ruska strana je iznela  pismene predloge u vidu nacrta dva pravno obavezujuća međunarodna dokumenta u kojima se traži da se NATO povuče na liniju na kojoj je bio 1997, da ne prima u članstvo Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, da se teško naoružanje pomeri dalje od ruskih granica, itd.

Iz struktura NATO-a ti zahtevi o ograničavanju prodora na istok su, uz obrazloženje da suverene zemalje imaju pravo da samostalno odlučuju o svojim vojnim savezima, verbalno osuđivani. Najavlejno je da će NATO pojačati svoje snage na istočnom frontu – Danska sa dva F 16, Holandija sa dva F 35 u Bugarskoj, Španija sa nekim brodovima. Težina tog pojačanja je očigledno više provokativna, nego simbolična. Zapadni političari su ignorisali rusku poruku da oni ne šalju vojsku na svoje zapadne granice zbog Ukrajine, nego zbog njih.

Propagandni fokus se sveo na rešenost zapadne alijanse da «odbrani Ukrajinu» od «ruske agresije», uz slanje protivtenkovskih raketa džavelin (koje su nekad davali Mudžahedinima u Avganistanu) i još neke vojne opreme koju je Bajden ranije obećao. Najavljeno je povlačenja osoblja iz ambasada SAD i Britanije iz Kijeva. Ponavljane su pretnje da će Rusiji biti uvedene «atomske ekonomske sankcije» (koje će uzgred budi rečeno, Rusiji štetiti, a opet najviše pogoditi Nemačku koja kupuje ruski gas).

Antony Blinken,Sergey Lavrov

Komunistička partija Ruske Federacije je podnela inicijativu da Rusija prizna Donbas kao što je 2008. Priznala Abhaziju i Južnu Osetiju u Gruziji, što deputati većinske Jedinstvene Rusije odbacuju, jer bi u tom slučaju Rusija poništila Minski sporazum čije ispunjenje, po ruskoj oceni, Ukrajina izbegava. A izbegava ga jer bi federalizacija Ukrajine onemogućila da se priključi NATO-u.

U zapadnoj propagandi je u međuvremenu širena teza da neće Ukrajina napasti Donbas, nego da će to učiniti „ruski provokatori“ kako bi Rusija imala casus beli. Britanci su otišli dalje i saopštili «saznanja» da se Rusija sprema da instalira promoskovski režim u Kijevu, a Rusi su ih uhvatili u grešci, jer je momak koga su naveli kao budućeg ukrajinskog premijera od Putinove milosti, zapravo bivši delegat ukrajinske Rade koji je pod ruskim sankcijama još od 2018. I tako u krug.

Dok  se čekao odgovor Vašingtona na ruske pismene zahteve, Rusi (od Putina, nekoliko stepenica naniže) su ponavljali da će u slučaju izostanka zapadnbog odgovora, ili beskonačnog odugovlačenja pregovora;  odgovoriti  „vojno-tehničkim merama“ ne bi li se «partneri prinudili na mir».  Rusi prilično otvoreno govore da to znači  da će se u tom slučaju u dogledno vreme na nekim mestima pojaviti odgovarajući broj ruskih raketnih sistema.

Mediji izveštavaju kako se u Evroatlanskom savezu govori i o namerama da se u «novu Evropu» pošalje još vojske i aviona, mada bi, kako stručnjaci upozoravaju, bolje bilo da provere u kakvom su stanju skloništa za vazdušnu opasnost izgađena 1950-tih godina kada je javno mnjenje bilo svesno opasnosti od raketnih napada i nedaj bože atomskog rata.

Inače, u jednoj verziji vica s početka teksta Kolja Ivanovič se do granice dovezao tenkom.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com