25-nitratni-festival
Nedavno otkriven filmski materijal na kome je jedini put snimljen veliki naučnik, biće prikazan sutra, povodom 25. izdanja ovog festivala, retkog u Evropi
Sutra, na otvaranju 25. Festivala nitratnog filma u Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazan filmski materijal na kome je, koliko je za sada poznato, jedini put zabeležen Mihajlo Pupin. I, to je svakako početak dostojan jubileja ovog festivala.
Kako je otkriven ovaj, malo je reći, važan materijal?
„Moj prijatelj Mika Stanković, reditelj i novinar, pre nekoliko meseci poslao mi je tekstove o Pupinu i tu sam iz američkih novina video da je 1928. održan prijem u Ročesteru i da je među gostima, pored istaknutog pronalazača Tomasa Edisona, bio i Pupin“, ispričao je selektor Festivala i upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović na konferenciji za mediji.
„Njih dvojica su došli kod Džordža Istmena, vlasnika kompanije Kodak, na prezentaciju novog sistema kolor filma. Bilo je mnogo visokih zvanica iz naučnog, političkog, kulturnog života. U bašti su ih snimali, i posle nekoliko sati su imali priliku da pogledaju sebe na filmu. Ja sam onda kontaktirao kolege u Ročesteru u Muzeju Džordža istmena i došli smo do nemontiranog materijala.“
Iz dužeg filmskog materijala, za 25. Nitrat odabrano je 22 minuta. Reč je o istorijski vrednom pronalasku, jer je, potrebno je naglasiti, ovo za sada jedino poznato pojavljivanje Mihajla Pupina na filmskoj traci.
Ovogodišnji Festival nitratnog filma održava se od 6. do 15. juna, i na njemu će biti prikazano 43 ostvarenja snimljenih na zapaljivim trakama iz 23 zemlje Evrope, Azije i Severne Amerike.
Izdvaja se program nedavno otkrivenih i identifikovanih filmova u Arhivu Jugoslovenske kinoteke iz perioda 1910-1912. Reč je o pet kratkih igranih filmova (dva italijanska, dva francuska i jedan američki), za koje je ustanovljeno da su im to jedine sačuvane kopije na svetu.
U ovom programu biće prikazana i do sada nepoznata francuska žurnalska storija „Sahrana pukovnika Vojislava Pavlovića“ iz 1916. godine, u kojoj se kao jedan od njegovih ratnih drugova pojavljuje legendarni pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, čijih snimaka na filmu skoro da i nema.
Festival nitratnog filma ekskluzivno će prikazati na zatvaranju epsko italijansko ostvarenje „Mi živi“ (1942) Gofreda Alesandrinija, na osnovu adaptacije dela američke književnice Ajn Rand. Dozvola za prikazivanje tog trosatnog filma dobijena je zahvaljujući udruženju Ajn Rand – Evropa centar.
Tokom četvrt veka Nitratnog festivala, nema ni jedne poznatije kinoteke i arhivske institucije u svetu koja nije poslala bar jedan film na ovaj beogradski festival, inače jedan od retkih te vrste u Evropi i svetu.
S.Ć./SEEcult
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Nepoznati počinilac je prišao ekipi N1, zatražio od njih da ne snimaju Ćacilend, a potom im razbio kameru. Sumnja se da je napadač jedan od ljudi iz KRIK-ove baze podataka
Predsednica Kosova Vjosa Osmani u četvrtak je potpisala odluku o raspuštanju Skupštine, nakon što kandidat za premijera Gljauk Konjufca ni u drugom pokušaju nije uspeo da formira vladu
Okupljeni studenti poručili su da su svedočenja o zloupotrebama u vezi sa Generalštabom postala nesporna i da se odgovorni vraćaju na funkcije. Predali su pismo tužiocu tražeći istragu do kraja
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
