„Mislim da političke partije u Srbiji ne mogu da čekaju idealne uslove da bi učestvovale na izborima, nego moraju da pokušaju da u takvim uslovima pronađu alternativne kanale da komuniciraju sa građanima i da se, malo po malo, izbore za svoje prostore i za naše institucije“. kaže za "Vreme" vanredna profesorka na FPN Jelena Lončar
Građanska koalicija „Srbija protiv nasilja“ se raspala na pitanju bojkota ili izlaska na beogradske i lokalne izbore 2. juna. Partijske centrale Stranke slobode i pravde, Srbija centar, Zajedno i NADA smatraju da na izbore ne traba izaći, jer da su namešteni, a da bi Aleksandar Vučić, da se samo zajednički istrajalo u bojkotu, „morao“ da popusti i omogući izbore dovoljno fer i demokratske da na njima vredi učestvovati. Dokaze da bi Vučić „morao“ da popusti nisu pružili, a nisu uspeli ni da ubede druge opozicione kolege da je to jedini ispravni put.
Ostale opozicione partije, pa i lokalni odbori „bojkotaša“ u mnogim mestima, u bojkotu vide predaju bez borbe, te su se rešili da učestvuju na izborima i pokušaju da pobede uprkos svemu.
„Mislim da je važno da se ne odustaje od tog polja borbe“, kaže u intervjuu za „Vreme“ vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Jelena Lončar.
Jer, nastavlja, „ako se institucije u potpunosti predaju autoritarnim i nasilnim akterima, zapravo jedina poruka koju onda dobijate jeste da je politika jedna korumpirana, loša, prosta aktivnost iz koje treba da se isključite. Mi u tim institucijama, kakve god da su, moramo da imamo neke predstavnike koji će uneti drugačiju sliku, neku vrstu demokratske slike i reći da je važno da se bavimo politikom”.
Ne svodi se sve na osvajanje vlasti
Ona objašnjava da mnogi greše u tome što učestvovanje na izborima svode na osvajanje vlasti, zato što je za građane važno i da postoji neko ko može da uputi određenu kritiku na odluke koje se donose, da onemogući vlast da na jednostavan način donosi odluke, već da iznosi svoje kritike i predloge i da se bori za institucije.
„Dakle, mi ne možemo bez političkog predstavljanja. Zabluda je bilo koja ideja direktne demokratije, odnosno da mi svi građani odlučujemo o nečemu. Kako god – da li gledamo u institucije ili u sferu predstavljanja u civilnom društvu – stalno neko mora da nas predstavlja. Zbog toga je važno da se ne odričemo političkog predstavljanja i da pokušamo da jačamo institucije“, kaže Lončar.
A jedini način na koji možemo da branimo institucije od uzurpacije je da u njima učestvujemo.
„Ako se odreknemo institucija kao što su parlamenti, mi onda više nemamo nijedan kanal gde bi se čuo neki drugačiji glas i dugoročni interesi koji prevazilaze ono što su realne mogućnosti“, zaključuje Jelena Lončar.
„Mi danas u Srbiji nemamo poštene i slobodne izbore, ali nećemo ih ni imati. Ja se ne zanosim idejom da će vlast usvojiti preporuke za poboljšanje izbornih uslova, jer je njima u interesu da što manje tih preporuka usvoje. Njima to pomaže da ostanu na vlasti. Zato mislim da političke partije u Srbiji ne mogu da čekaju idealne uslove da bi učestvovale na izborima nego moraju da pokušaju da u takvim uslovima pronađu alternativne kanale da komuniciraju sa građanima i da pokušaju, malo po malo, da se izbore za svoje prostore i za naše institucije“.
Ceo intervju sa Jelenom Lončar pročitajte u prazničnom dvobroju nedeljnika „Vreme“ koji je na kisocima od 25. aprila
Odbornik pokreta Kreni-Promeni, advokat Nikola Tadić, podneo je predstavku predsedniku Višeg suda u Beogradu i zatražio uklanjanje obeležja SNS-a i predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz beogradske Palate pravde
Mlatili su studente palicama, studentkinji su polomili vilicu, za predsednika Srbije Aleksandra Vučića su “junaci”, a za sud su od ponedeljka momci kojima nije mesto u zatvoru. Istog dana prebijena je profesorka na Pravnog fakulteta u Beogradu
Ako ćaci-vratare uhvatite učmale, možete se ušetati u zabranjeni kamp u Pionirskom parku. Ako vas upozore da ne smete biti tu, prosto ih oterate dođavola
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je „Studente koji žele da uče“ da ne započinju najavljeni štrajk glađu. Oni su ga, gle čuda, poslušali
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi i izbori 2026. ili 2027. godine bili neizvesni zbog navodnog istinskog državnog udara
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
