U spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta u četvrtak, 20. februara, predstavljen je nacrt izveštaja o Srbiji, čiji je autor Tonino Picula stalni izvestilac ove institucije ocenio da je Srbija postigla „ograničen ili nikakav opšti napredak“ u ispunjavanju standarda za članstvo u Evropskoj uniji, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Dokument odražava izveštaje Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, ali je prvi dokument koji obuhvata aktuelna dešavanja u zemlji i proteste koji su usledili nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je život izgubilo 15 osoba.
Izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta Picula je prilikom predstavljanja izveštaja ocenio da bez obzira na otvaranja 22 poglavlja i privremenog zatvaranja dva poglavlja u pristupnim pregovorima, Srbija zaostaje u pristupnom procesu u poslednjih par godina.
„Postignut je ograničen ili nikakav opšti napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u svim pregovaračkim poglavljima. Posebni nedostaci su u kritičnim oblastima kao što su vladavina prava, reforma javne uprave i usklađivanje sa politikama EU“, naveo je Picula.
Dodao je takođe da je korupcija „rasprostranjena“, da nije postignut nijedan napredak u poglavlju 31 koje se tiče spoljne politike.
„Normalizacija odnosa Beograda i Prištine suštinski elemenat za put ka Evropskoj uniji“
Takođe je podvukao neophodnost obezbeđivanja nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Picula je naveo da Evropski parlament spreman da podrži ponovno pokretanje političkih i demokratskih procesa u vezi s evropskim putem Srbije korišćenjem postojećih instrumenata i inicijativa za podršku demokratiji u svetlu masovnih građanskih nemira u Srbiji predvođenih studentima.
„Izveštaj naglašava ozbiljnu zabrinutost u vezi sa sistemskim pitanjima koja su istakli demonstranti. Oni zahtevaju odgovornost, institucionalnu i finansijsku transparentnost i poštovanje građanskih sloboda“, naveo je Picula, istakavši da je „apsolutno neprihvatljivo“ da se protiv nekih studenata ponovo pokreće sudski proces, dok su svi bili svedoci nekoliko napada na njih.
Odbacio je ocene zvaničnika u Beogradu da se studentskim protestima pokušava organizovati „obojena revolucija“ i podsetio prisutne da je nacrt zakona o stranim agentima i dalje na čekanju u Skupštini Srbije.
Picula je podvukao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine suštinski elemenat za put ka Evropskoj uniji.
„Obe strane moraju izbegavati eskalaciju tenzija i poštovati sve prethodne sporazume postignute preko dijaloga koji olakšava EU. Pored toga, hitna pravda mora biti zadovoljena za počinioce terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine, uključujući procesuiranje Milana Radoičića“, naveo je Tonino Picula.
