Foto: Wikipedia
Međunarodna misija koju predvodi Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) posmatrala je predsedničke i vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Međunarodni posmatrači uočili su što se i golim oko moglo videti: opozicija i vlast nisu imali su jednake uslove na izborima; pritisci su birače ograničili da slobodno donesu odluku za koga će glasati; kampanja je bila u drugom planu. Ni ponašanje RIK-a tokom izborne noći nije ostalo ispod radara
Na predsedničkim i vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila bile su predstavljene različite političke opcije, ali su brojni nedostaci doveli do nejednakih uslova u kojima su nosioci javnih funkcija bili favorizovani, jedan je od zaključaka međunarodne misije predvođene OEBS-om koja je posmatrala izbore u Srbiji.
Prema oceni OEBS-a, istovremeni izbori na tri nivoa su se dešavali u atmosferi polarizacije između vladajuće koalicije i opozicionih stranaka, „čiji se odraz vidi u tome što je opozicija bojkotovala parlamentarne izbore 2020. godine i u brojnim protestima građana koji su ispoljavali nezadovoljstvo“ u periodu između jula 2020. i januara 2022. godine.
U preliminarnim zaključcima misije stoji da su se tokom izborne kampanje osnovne slobode u velikoj meri poštovale, ali su neki ključni izazovi ograničili mogućnost birača da donesu „informisan“ izbor bez pritiska ili podsticanja.
„Posmatrači međunarodne posmatračke misije su dobili izveštaje u kojima se navodi da je bilo pritisaka na zaposlene u javnom sektoru da podrže aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, kao i zloupotrebe administrativnih resursa od strane državnih i opštinskih aktera, što je u suprotnosti i sa OEBS-ovim i sa standardima Venecijanske komisije“, stoji u izveštaju.
Nisu ispod radara prošla ni prekomerna budžetska izdvajanja za različite kategorije društva uoči održavanja samih izbora. Dodaju da je kampanja bila generalno niskog publiciteta, vođena kroz manje skupove i preko interneta, a ratu u Ukrajini u velikoj meri ostavio je kampanju u drugom planu.
Iako kažu da je izborni dan načelno protekao „glatko i sveukupno mirno“ međunarodni posmatrači uočili su sistemske proceduralne nedostatke koji se odnose na gužve na biralištima, kršenje tajnosti glasanja kao i na brojne slučajeve „porodičnog glasanja“.
Na konferenciji za medije u Beogradu od članova misije koji su pratili izbore moglo se čuti da je zvanične podatke sa birališta trebalo da objavi odgovarajuća institucije, kao što je Republička izborna komisija (RIK), pre nego što to učine kandidati.
“Podaci o odzivu birača se obično objavljuju vrlo brzo i više bih voleo da je to učinio RIK”, izjavio je koordinator posmatrača Organizacije za evropsku bezbednost i saradju (OEBS) Kirijakos Hađijani, uz konstataciju da su neravnopravni pristup medijima, pritisak na glasače zaposlene u državom sektoru, neravnomernost u finansiraju kampanje i zloupotreba državih sredstava doveli do neravopravnih uslova za učesnike izbora.
S.P.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i interjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
