Foto: Strahinja Aćimović/Tanjug
Zaposleni u REM-u su svojim štrajkom učinili više za radni svet, nego svi sindikati u Srbiji ikada: oni su bez ikakvih posledica, uprkos kršenju zakonski propisanih procedura, organizovali i održali štrajk, verovatno izborili neko svoje pravo utvrđeno među štrajkačkim zahtevima i pokazali da se može kad se hoće. Sada je pitanje za sve radnike u Srbiji kojima je poslodavac država: možete li, hoćete li?
Taman kada sam rešio da kao višedecenijski sindikalni aktivista uputim pismo podrške štrajkačima u REM-u, preteče me vest da su štrajkači obavili razgovor sa „poslodavcem“ – Odborom za kulturu i informisanje Skupštine Republike Srbije – i nakon razgovora objavili da je štrajk gotov i da su prestali razlozi za štrajk.
Šalu na stranu, ovaj „štrajk“ je najdrastičniji primer relativizacije svega, pa i tog, za radnički svet, često spanosnog rešenja zvanog štrajk. Ko se imalo bavio radničkim pravima, zna da je za ozbiljne sindikalne borce odluka o štrajku poslednja mera jer vrlo često ume da se kao bumerang vrati donosiocu takve odluke.
Procedura za donošenje odluke o štrajku je uglavnom sledeća: sindikat takvu odluku donosi na sednici svog statutom utvrđenog organa; u situacijama kada kod poslodavca ne postoji registrovan sindikat, takvu odluku može doneti Zbor zaposlenih; bez obzira da li je u pitanju Sindikat ili Zbor zaposlenih, odluka o štrajku se donosi većinom glasova utvrđenog kvoruma.
Odluka mora sadržati sledeće elemente: predsednika i sastav štrajkačkog odbora, štrajkačke zahteve, vreme i mesto početka štrajka. Ova odluka se mora dostaviti poslodavcu i to 24 časa pre početka, ako se radi o štrajku upozorenja, ili „najdocnije“ 5 dana ranije, ako se radi o obustavi rada.
Pošto se u slučaju REM-ovih štrajkača radi o štrajku zaposlenih( bez obzira na vrstu ugovora o radu) u Agenciji – Regulatornom telu čiji je osnivač Skupština Republike Srbije, ova odluka je u ovim rokovima morala biti dostavljena osnivaču.
Neću ulaziti u ocenu kakva je vrsta delatnosti REM-a, tačnije da li zaposleni u toj delatnosti imaju uopšte pravo na štrajk, ili ne, ili su u obavezi poštovanja minimuma procesa rada, ali pod pretpostavkom da imaju pravo na štrajk naglašavam obavezu poslodavca da obavesti nadležna ministarstva. Nadležno ministarstvo utvrđuje delatnost „poslodavca štrajkača“, kao i Ministarstvo rada. Nadležni ministar rada je u obavezi da o štrajku upozna Agenciju za mirno rešavanje spora, koja je u obavezi da pokrene postupak medijacije-mirenja suprotstavljenih strana.
Iz informacija kojima javnost raspolaže ništa od ovoga se nije desilo. Jedino što se desilo je da se desio ŠTRAJK REM-a. Ako se zanemari činjenica da je ovaj štrajk možda svojevremeno najavio autor kultne Top liste nadrealista, onda se može zaključiti da su zaposleni u REM-u ovim štrajkom učinili više za svet rada, nego svi sindikati u Srbiji ikada. Jednostavno, oni su bez ikakvih posledica organizovali i održali štrajk, verovatno izborili neko svoje pravo utvrđeno među štrajkačkim zahtevima i pokazali da se može kad se hoće.
Pitanje za radnike u Srbiji kojima je poslodavac država: možete li, hoćete li?
Pitanje za sve sindikalne centrale u Srbiji: da li osećate imalo stida i odgovornosti, pa ćutite na ovo izrugivanje tekovinama radničke i sindikalne borbe?
Najavljujem institucionalno delovanje Socijaldemokratske stranke u cilju da se utvrde sve okolnosti ovog „štrajka“ i da se snose posledice za učinjeno i neučinjeno.
Autor je sindikalni aktivista i član SDS-a
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
