Od juče, na svih pet nivoa Muzeja savremene umetnosti i u parku ispred, postavljena je retrospektivna izložba „Nepouzdani pripovedač“ Mrđana Bajića jednog od najznačajnijih likovnih umetnika, redovnog profesora Fakulteta likovnih umetnosti, i dopisnog člana Odeljenja umetnosti SAN
Naslov izložbe autor ovako objašnjava: „Čitav radni vek sam se više bavio time da komentarišem i pričam priče kroz koje se prelamaju moji subjektivni opažaji i umetnički parametri. U tom smislu, pripovedanje Nepouzdanog pripovedača je priklješteno jakom emotivnom povezanošću sa temom, pa mu je percepcija stoga, potencijalno iskrivljena, politički stavovi su ometajući i često pogrešni, a sposobnost sagledavanja šire slike pretežno skučena. Svako od nas ima svoju istinu i mislim da umetnost pokušava da nas sprovodi kroz ono što se događa bez pretenzije da kaže apsolutnu istinu, jer apsolutna istina vodi samo u odsustvo slobode.“
Kustosi „Nepouzdanog pripovedača“ Aleksandra Mirčić i Miroslav Karić izabrali su 168 dela. Među njima 15 je novih, a više od polovine nikad nije izlagano u Beogradu.
Dve najnovije skulpture namenski rađene za ovu izložbu, su u parku: „Bring me back“ i „Brandenburška kapija“, velikih dimenzija, kao „civilizacijski prolaz između živog i neživog, prirodnog i ljudskom mišlju i rukom konstruisanog sveta“.
Spomenik Zoranu Đinđiću
Na kraju izložbe je studija za spomenik Zoranu Đinđiću. „Nepravedno sam zbog ovog rada bio na stubu srama“, kazao je medijima Bajić.
Spomenik je sada u bašti jedne fabrike i čeka da bude postavljen na mesto za koje je i rađen, u Studentskom parku, u delu grada u kome je ubijeni premijer živeo.
Između pomenutih radova su decenije Mrđana Bajića i ovdašnjeg sveta.
Osamdesete, „mračne“ kako ih opisuje, predstavljene su rekonstrukcijom Bajićevih prvih samostalnih izložbi, prvobitna ispitivanja odnosa forme, prostora i ideje u radovima koji su bili između slikarskog i skulptorskog.
Devedesete su vreme Pariza, odnosno, kritičko sagledavanje situacije u našoj zemlji i israživanje fenomena migracija. Iz tog dela izdvajamo seriju crteža koji nikada nisu bili izloženi, i „Skulpture koje postoje i one koje ne postoje“ za koje su vezane životne priče pretočene u Bajićeve tekstove o tome kako su nestale i zašto ih više nema.
Sledi, kao neki muzej u muzeju, po mnogima Bajićev zaštitni znak – projekat „Jugomuzej“ – artefakti Jugoslavije iz naše memorije. U tom delu je i rekonstruisan nastup na Bijenalu u Veneciji 2007.
Posle toga su segmenti „Geografija“ i „Istorija“, promišljanje ličnog, lokalnog i globalnog istorijskog trenutka. Pomenimo samo viljuškar koji nosi EU dok Afrika u nju sliva svoje energetske potencijale, babušku koja otplutava na platformi u obliku Krima su, između ostalih, i fića koji nosi veliku kuću u kojoj gore sijalice i televizori na kojima nema ništa.
Spomenik spomenicima koji padaju
Posebno zanimljiv je rad „Spomenik spomenicima koji padaju“ sačinjen od sedam segmenata koji predstavljaju „postamente spomenika koji su porušili oni koji su ih i napravili – spomenik Staljinu, generalu Liju, Leopoldu II, kraljici Viktoriji, Bakićev spomenik, i poslednji Frankov spomenik“. Tu je i „Autoportret sa 13 glava“, postkovid fantazija.
Iza su skulpture manjih i crteži velikog formata, i u petom nivou a pre Zorana Đinđića, „Kineski zmaj na Frojdovoj sofi, „Na lepom plavom Dunavu“ i „Kosmonaut sa jednom rukom i statua sa jednom nogom“.
„Nepouzdani pripovedač“ Mrđana Bajića došao je u Muzej savremenih umetnosti posle Marine Abramović, Vladimira Veličkovića i Ervina Vurma. Biće tu do 23. januara 2023. godine.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
