Foto: AP Photo/Susan Walsh
U polarizovanom američkom društvu očekuje se tesna trka, niko preterano ne veruje istraživanjima javnog mnjenja, ali se ipak polazi od toga da će Republikanska partija osvojiti većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu. Ukoliko se to desi, Donald Tramp bi mogao da istakne svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2024.
Pred današnje izbore za Kongres SAD na polovini mandata američkog predsednika (Midterm Elections), ako je suditi po izveštaju Glasa Amerike (VOA), čini se da sve ide u korist Republikanske partije.
Amerikanci biraju svih 435 poslanika donjeg, Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat. Biraju se i guverneri 36 od 50 saveznih država i veliki broj zvaničnika saveznih država i nižih nivoa vlasti.
U Predstavničkom domu trenutno demokrate imaju tesnu većinu – 220 od 435 mesta.
Stotinu mesta u Senatu je ravnomerno podeljeno između republikanaca na jednoj strani i demokrata i nezavisnih senatora na drugoj strani. Demokrate imaju kontrolu nad Senatom samo zato što potpredsednica Kamala Haris ima ovlašćenje da glasa kada je rezultat glasanja nerešen. Izbori za Senat se održavaju otorilike u jednoj trećini saveznih država.
Lažna nada Demokrata
Američko društvo je polarizovano, izbori se održavaju u atmosferi netrpeljivosti, što je politička zaostavština Donalda Trampa.
Tokom nekoliko meseci sredinom 2022. demokrate su još mogle da se nadaju da bi ove godine mogle da izbegnu uobičajenu sudbinu stranke iz koje je predsednik Sjeinjenih Američkih Država – da izgubi većinu u Kongresu. Činilo se da su presuda Vrhovnog suda koja je ukinula ustavno pravo na abortus (koju je projektovao Tramp) i serija kongresnih pretresa koji su osvetljavali ulogu bivšeg republikanskog predsednika Donalda Trampa u napadu na američki Kapitol 6. januara 2021, stimulisali demokratske birače, pa su se pojavili u rekordnom broju na primarnim izborima tokom leta.
Međutim, s obzirom na to da se zemlja bori sa istorijskom inflacijom i poskupjenjima, rejting demokratskog predsednika Džoa Bajdena pao je znatno ispod 50 odsto. Ankete predviđaju pobedu republikanaca u više izbornih trka.
Nekolicina republikanaca koji se utrkuju za mesto u Kongresu je nagovestila da bi oni uskratili ogromnu američku novčanu i svaku drugu pomoć Ukrajini, koju obezbeđuje administracija Džoa Bajdena.
Čitav tim prominentne istraživanjice javnog mnjenja Ane Grinberg jednogasno je mišljenja da Demokrate gaje lažnu nadu, da bi u utorak mogli veoma neprijatno da se iznenade. Sama Grinbeg objašnjava da je situacija takva da zapravo „ni istraživači javnog mnjenja više ne veruju sopstvenim istraživanjima“, da bi svako pojedinačno istraživabje moglo da se ispostavi kao pogrešno.
Godinama unazad istraživanja javnog mnjenja su precenjivale Demokratsku partiju, a stručnjaci ne mogu da objasne zašto.
Donald Tramp
Nad izborima za Kongres lebdi pitanje koje neki postavljaju sa slatkim ushićenjem, a drugi sa dubokom jezom: da li će se bivši predsednik SAD Donald Tramp ponovo kandidovati za predsedničke izbore 2024? To umnogome zavisi od rezultata ovih izbori, od toga koliko će njegovh ljudi ući u Kongres i da li će oni presudno odlučivati o eventualnoj republikanskoj većini.
Marketinški iskusan Tramp sam podgreva ovu neizvesnsot. Tokom javnog nastupa u noći na utorak je rekao šeretski se osmehujući svojim fanatičnim pristalicama: na skupu u Ohaju imaće nešto “veoma važno da najavim”.
Neće sada ništa da kaže, jer neće da skreće pažnju sa izbora za Kongres. Ali hoće, uvek nanovo, kad god mu se ukaže prilika, da kaže, da je na predsedničkim izborima 2022. bio pokraden.
J.H./Washington Post/CNN/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Ako me moji saborci predlože i ako budem želeo da budem kandidat za predsednika vlade, to neću da krijem, izaći ću sa tim“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić
„To je bio jedan pokušaj da se pokaže da i vladajuća stranka, odnosno vladajuća koalicija, može da izvede puno ljude na ulicu“, smatra politikolog Vujo Ilić
„Poruke koje se šalju sa studentskih skupova su sada već evidentno regionalno uslovljene", profesor Vranić za „Vreme"
Šta stoji iza hapšenja 37 ljudi na Gazimestanu na Vidovdan koje je sprovela policija Kosova? Da li su zaista uhapšeni roditelji sa decom? Ko je odlučivao o tome šta su kriterijumi za hapšenje pojedinaca?
Na studentskom skupu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu okupilo se 5.700 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova, uz napomenu da je to, srazmerno broju stanovnika, kao da se u Beogradu okupilo 128.000 građana.
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
