Foto: AP Photo/Susan WalshU polarizovanom američkom društvu očekuje se tesna trka, niko preterano ne veruje istraživanjima javnog mnjenja, ali se ipak polazi od toga da će Republikanska partija osvojiti većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu. Ukoliko se to desi, Donald Tramp bi mogao da istakne svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2024.
Pred današnje izbore za Kongres SAD na polovini mandata američkog predsednika (Midterm Elections), ako je suditi po izveštaju Glasa Amerike (VOA), čini se da sve ide u korist Republikanske partije.
Amerikanci biraju svih 435 poslanika donjeg, Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat. Biraju se i guverneri 36 od 50 saveznih država i veliki broj zvaničnika saveznih država i nižih nivoa vlasti.
U Predstavničkom domu trenutno demokrate imaju tesnu većinu – 220 od 435 mesta.
Stotinu mesta u Senatu je ravnomerno podeljeno između republikanaca na jednoj strani i demokrata i nezavisnih senatora na drugoj strani. Demokrate imaju kontrolu nad Senatom samo zato što potpredsednica Kamala Haris ima ovlašćenje da glasa kada je rezultat glasanja nerešen. Izbori za Senat se održavaju otorilike u jednoj trećini saveznih država.
Lažna nada Demokrata
Američko društvo je polarizovano, izbori se održavaju u atmosferi netrpeljivosti, što je politička zaostavština Donalda Trampa.
Tokom nekoliko meseci sredinom 2022. demokrate su još mogle da se nadaju da bi ove godine mogle da izbegnu uobičajenu sudbinu stranke iz koje je predsednik Sjeinjenih Američkih Država – da izgubi većinu u Kongresu. Činilo se da su presuda Vrhovnog suda koja je ukinula ustavno pravo na abortus (koju je projektovao Tramp) i serija kongresnih pretresa koji su osvetljavali ulogu bivšeg republikanskog predsednika Donalda Trampa u napadu na američki Kapitol 6. januara 2021, stimulisali demokratske birače, pa su se pojavili u rekordnom broju na primarnim izborima tokom leta.
Međutim, s obzirom na to da se zemlja bori sa istorijskom inflacijom i poskupjenjima, rejting demokratskog predsednika Džoa Bajdena pao je znatno ispod 50 odsto. Ankete predviđaju pobedu republikanaca u više izbornih trka.
Nekolicina republikanaca koji se utrkuju za mesto u Kongresu je nagovestila da bi oni uskratili ogromnu američku novčanu i svaku drugu pomoć Ukrajini, koju obezbeđuje administracija Džoa Bajdena.
Čitav tim prominentne istraživanjice javnog mnjenja Ane Grinberg jednogasno je mišljenja da Demokrate gaje lažnu nadu, da bi u utorak mogli veoma neprijatno da se iznenade. Sama Grinbeg objašnjava da je situacija takva da zapravo „ni istraživači javnog mnjenja više ne veruju sopstvenim istraživanjima“, da bi svako pojedinačno istraživabje moglo da se ispostavi kao pogrešno.
Godinama unazad istraživanja javnog mnjenja su precenjivale Demokratsku partiju, a stručnjaci ne mogu da objasne zašto.
Donald Tramp
Nad izborima za Kongres lebdi pitanje koje neki postavljaju sa slatkim ushićenjem, a drugi sa dubokom jezom: da li će se bivši predsednik SAD Donald Tramp ponovo kandidovati za predsedničke izbore 2024? To umnogome zavisi od rezultata ovih izbori, od toga koliko će njegovh ljudi ući u Kongres i da li će oni presudno odlučivati o eventualnoj republikanskoj većini.
Marketinški iskusan Tramp sam podgreva ovu neizvesnsot. Tokom javnog nastupa u noći na utorak je rekao šeretski se osmehujući svojim fanatičnim pristalicama: na skupu u Ohaju imaće nešto “veoma važno da najavim”.
Neće sada ništa da kaže, jer neće da skreće pažnju sa izbora za Kongres. Ali hoće, uvek nanovo, kad god mu se ukaže prilika, da kaže, da je na predsedničkim izborima 2022. bio pokraden.
J.H./Washington Post/CNN/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na vanrednim parlamentarnim izborima poraženi Aleksandar Vučić je uvređen. U emisiji "Hit tvit" na televiziji Pink je rekao da Srpska napredna stranka neće učestvovati na predsedničkim izborima, jer da „nema smisla učestvovati u nečemu što je farsa“.
Završeni su ponovljeni izbori na 53 glasačka mesta. Nakon vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra 2026. sada više ništa ne stoji na putu konstituisanju Narodne skupštine u novom sazivu.
Posle hapšenja dvojice načelnika kriminalističke policije u slučaju „Senjak“, tužilaštvo je u toku u nedelju uveče pozivalo na informativne razgovore i druge visoke policijske funkcionere. Uporedo kruže nepotvrđene informacije o direktorki Poreske
Direktor Pete beogradske gimnazije Ognjen Mrvaljević priveden je u nedelju uveče nakon što su ga učenici videli kako iz zgrade iznosi kese sa dokuimentacijom i baca ih u kontejner
U srpskom kutku mreže X prostor je naprasno zauzeo šovinistički slogan „Rusi napolje“. Analiza „Vremena“ pokazuje da potiče od anonimnih naloga koji su tokom kampanje često pisali u prilog listi Evropska Srbija
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
