Foto: Privatna arhivaKo naplaćuje ulaznice za Evroprajd, ko upravlja Kosovom, o albanskoj i srpskoj eliti, jugonostalgiji, nacionalizmu, šta je zajedničko mračnjacima, litijašima i liberalnim kapitalistima, o rodnom Vranju...
Ivica Mladenović je rođen u Vranju, gde je završio osnovnu i srednju tehničku školu. Studije sociologije pohađao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je stekao i doktorat iz sociologije, a doktorat iz političkih nauka na Univerzitetu Pariz 8. Pre toga je dva puta bezuspešno pokušao da upiše beogradsku policijsku akademiju. Trenutno radi kao naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, i kao predavač na Univerzitetu Pariz 1 – Sorbona. Takođe, čini deo tima Centra za sociološka i politikološka istraživanja iz Pariza. Od 2015. je glavni i odgovorni urednik srpskog izdanja mesečnika “Le Monde diplomatique” i direktor redakcije onlajn regionalnog časopisa “Novi plamen”.
VREME: Pored Kosova, tema o kojoj se trenutno u Srbiji najviše govori je Evroprajd i šetnja 17. septembra u Beogradu. Vučić je rekao da neće biti ove manifestacije, organizatori ipak najavljuju okupljanje, a prethodnih dana na ulicama prestonice i još nekih gradova imali smo litije tzv. “čuvara porodičnih vrednosti”, koji se protive njenom održavanju. Kako na sve to gledate?
IVICA MLADENOVIĆ: Ne bih ulazio u detaljnu analizu dnevnopolitičkih igrica SNS-a oko Evroprajda, jer se one savršeno uklapaju u tehnologiju njihovog vladanja i danas su, verujem, svima koji čitaju “Vreme” belodane. Predsednik Srbije najavljuje zabranu događaja uplašen efektom koji su u sluđenom društvu postigle aktivnosti tzv. čuvara porodičnih vrednosti, čije su vođe uglavnom razni politički mračnjaci i tipovi osuđeni za nasilje u porodici, iako će u praksi vlast verovatno zatvoriti oči i ispuniti svoje obećanje prema stranim “partnerima”, tj. dozvoliti njegovo održavanje.
Međutim, mene mnogo više od tipičnog ponašanja vlasti, kao i od raznih licemernih čuvara moralnog poretka, brine sama koncepcija ovogodišnjeg Prajda, koji sve više postaje jedan korporativni festival zasnovan na kapitalističkoj logici i pravilima igre. Pitam se i kako bi reagovali prvi LGBT aktivisti koji su ustali protiv sistemskih opresija vlada širom sveta, kada bi videli da su glavni sponzori Prajda postale velike multinacionalne kompanije.
Iako, zahvaljujući nekim progresivnim pojedincima, u programu ima zaista dobrih sadržaja, ja ću npr. iz intelektualne znatiželje pratiti neka zanimljiva predavanja i debate, pitanje je na koji način naplaćivanje ulaznica učesnicima za prateće događaje, kao i neadresiranje ogromnih socijalnih problema sa kojima se suočava većina LGBT populacije, može da bude od koristi, na primer, nekom siromašnom radniku geju u Vranju, koji se na dnevnom nivou suočava sa višestrukom diskriminacijom.
Tu dolazimo i do pitanja smisla identitetskih politika, koje po meni imaju u najboljem slučaju vrlo ograničene domete ukoliko nisu deo širih klasnih politika…
Pročitajte ceo intervju sa Ivicom Mladenovićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (15. septembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
