Foto: Privatna arhiva
Ko naplaćuje ulaznice za Evroprajd, ko upravlja Kosovom, o albanskoj i srpskoj eliti, jugonostalgiji, nacionalizmu, šta je zajedničko mračnjacima, litijašima i liberalnim kapitalistima, o rodnom Vranju...
Ivica Mladenović je rođen u Vranju, gde je završio osnovnu i srednju tehničku školu. Studije sociologije pohađao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je stekao i doktorat iz sociologije, a doktorat iz političkih nauka na Univerzitetu Pariz 8. Pre toga je dva puta bezuspešno pokušao da upiše beogradsku policijsku akademiju. Trenutno radi kao naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, i kao predavač na Univerzitetu Pariz 1 – Sorbona. Takođe, čini deo tima Centra za sociološka i politikološka istraživanja iz Pariza. Od 2015. je glavni i odgovorni urednik srpskog izdanja mesečnika “Le Monde diplomatique” i direktor redakcije onlajn regionalnog časopisa “Novi plamen”.
VREME: Pored Kosova, tema o kojoj se trenutno u Srbiji najviše govori je Evroprajd i šetnja 17. septembra u Beogradu. Vučić je rekao da neće biti ove manifestacije, organizatori ipak najavljuju okupljanje, a prethodnih dana na ulicama prestonice i još nekih gradova imali smo litije tzv. “čuvara porodičnih vrednosti”, koji se protive njenom održavanju. Kako na sve to gledate?
IVICA MLADENOVIĆ: Ne bih ulazio u detaljnu analizu dnevnopolitičkih igrica SNS-a oko Evroprajda, jer se one savršeno uklapaju u tehnologiju njihovog vladanja i danas su, verujem, svima koji čitaju “Vreme” belodane. Predsednik Srbije najavljuje zabranu događaja uplašen efektom koji su u sluđenom društvu postigle aktivnosti tzv. čuvara porodičnih vrednosti, čije su vođe uglavnom razni politički mračnjaci i tipovi osuđeni za nasilje u porodici, iako će u praksi vlast verovatno zatvoriti oči i ispuniti svoje obećanje prema stranim “partnerima”, tj. dozvoliti njegovo održavanje.
Međutim, mene mnogo više od tipičnog ponašanja vlasti, kao i od raznih licemernih čuvara moralnog poretka, brine sama koncepcija ovogodišnjeg Prajda, koji sve više postaje jedan korporativni festival zasnovan na kapitalističkoj logici i pravilima igre. Pitam se i kako bi reagovali prvi LGBT aktivisti koji su ustali protiv sistemskih opresija vlada širom sveta, kada bi videli da su glavni sponzori Prajda postale velike multinacionalne kompanije.
Iako, zahvaljujući nekim progresivnim pojedincima, u programu ima zaista dobrih sadržaja, ja ću npr. iz intelektualne znatiželje pratiti neka zanimljiva predavanja i debate, pitanje je na koji način naplaćivanje ulaznica učesnicima za prateće događaje, kao i neadresiranje ogromnih socijalnih problema sa kojima se suočava većina LGBT populacije, može da bude od koristi, na primer, nekom siromašnom radniku geju u Vranju, koji se na dnevnom nivou suočava sa višestrukom diskriminacijom.
Tu dolazimo i do pitanja smisla identitetskih politika, koje po meni imaju u najboljem slučaju vrlo ograničene domete ukoliko nisu deo širih klasnih politika…
Pročitajte ceo intervju sa Ivicom Mladenovićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (15. septembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
