Nezadovoljstvo, anksioznost, depresija sve se češće javljaju kod mladih. Na takva osećanja utiču očekivanja koje nameće društvo, porodica, pa i sami mladi, ali i društvene mreže. Od mladih se očekuje da pre tridesete ispune niz nepisanih „zahetva“, da na vreme završe fakultet, nađu posao, osamostale se, pronađu partnera.
Često se govori da su ‘dvadesete godine najlepše doba’, dok različita istraživanja pokazuju suprotno. Istraživanja Krovne organizacije mladih pokazuju da više od trećine ispitanika, između 15 i 29 godina, ima anksioznost, a polovina simptome umerene ili teške depresije.
Psihološkinja Ana Mirković koja je učestvovala na ovom projektu ukazuje da je praktično 50 odsto mladih reklo da ima neki psihički problem.
„Mladi prvo poriču problem. Dok dođe do toga da ga prepoznaju treba neko vreme. To znači da taj osećaj bespomoćnosti traje“, kaže ona i dodaje da na ove probleme nije dat adekvatan odgovor.
Dvadesete jesu doba ‘grešaka’
Jutjuber Milica Đorđević je dvadesetogodišnjakinja koja na društvenim mrežama govori o različitim situacijama sa kojima se suočava jedna mlada osoba, kao i o važnosti mentalne higijene. Kako kaže, jesmo trenutno u dobu u kojem se sve više mladih poistovećuje sa bilo kakvim sadržajem na društvenim mrežama koji govori o mentalnoj higijeni i mentalnom zdravlju.
„Vidim pozitivnu reakciju, ali mozda i ne toliko konkretnu akciju jer je ipak za mnoge mlade ljude to i dalje neki ozbiljniji korak. Možda nisu navikli da toliko govore o sopstvenim osećanjima“, rekla je Đorđević.
Kaže i da je aktuelan problem izgubljenosti mladih pogotovo u ovo vreme kada nam je toliko informacija dostupno. Zbog toga mladi ne znaju u kom pravcu da krenu što čini taj put trnovitijim u odnosu na to koliko su jaka očekivanja.
Prema njenom mišljenju, problem je u tome što mnogo mladih ljudi ne shvata da dvadesete godine i jesu doba grešaka, isprobavanja različitih stvari.
Roditelji – ključni oslonac
Kad je reč o važnosti podrške roditelja psiholog u odesku za adolescenciju na KBC „Dragiša Mišović“ Vladimir Borovnica ističe da ma koliko adolescentima, čiji je fokus tada na vršnjačkoj grupi, delovalo da su roditelji malo važni, to nije tačno.
„Podrška roditelja je nezamenjiva. Funkcija roditelja je pre svega da budu sigurna baza u kojoj mladi mogu da prikupe dovoljno emocionalne sigurnosti kako bi mogli da nastave dalje u ovladavanje spoljašnjom realnošću i unapređenje životnih veština“, objašnjava Borovnica.
Dodaje da je najvažnije da roditelji budu posvećeni svojoj deci, a to znači provoditi vreme i razgovarati sa mladima, što ne znači držati im predavanja, već pre svega slušati.
Nedovoljna sistemska podrška
Mladi često navode da i kada su svesni da postoji problem, nemaju novca da odu kod psihologa, psihoterapeuta i zatraže pomoć. Cena jedne psihoterapije je obično između 2.000 i 4.000 dinara.
Mirković kaže da bi studentska poliklinika morala da ima mnogo veći broj psihoterapeuta i da posmatarjući ovu situaciju mentalno zdravlje praktično spada na najniže mesto na listi prioriteta.
Pored toga što je važno podizati svest u društvu o značaju mentalnog zdravlja kod mladih, jer većina problema počinje u tom dobu, kao i to da je ovo period kada se najviše može pomoći, Vladimir Borovnica kaže da koliko god ovo bilo značajno nije i jedini problem.
„Naša zemlja nema institucije koje na ovaj problem mogu da odgovore. Zato mislim da je drugi prioritet jačanje institucija koje mogu odgovoriti na potrebe zaštite mentalnog zdravlja dece i mladih.“
Mirković ističe da mladima teba ukazati da nikako ne podlegnu stereotipu da su tridesete period kada se meri uspeh.
„Individualni razvoj traje zauvek. Poznajem mnoge ljude koji su u svojim pedesetim napravili neke fantastične priče. Mislim da su godine samo koncept. Znam neke stare osamnaestogodišnjake i neke mlade osamdesetogodišnjake. Sve je pitanja živitnog stava. Tako da neka se iz dvadestih izvuče sve najlepše, a život je borba do stote godine“, poručuje Mirković
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
