Foto: Vijesti
Nakon duže bolesti u Podgorici je 19. aprila preminuo kontroverzni crnogorski biznismen Branislav Brano Mićunović. „Bog i batina svega na Balkanu" i kontroverzni crnogorski biznismen najčešće je pominjan kao vodeća ličnost organizovanog kriminala još iz perioda bivše Jugoslavije
Nakon duže bolesti u Podgorici u petak je preminuo kontroverzni crnogorski biznismen Branislav Brano Mićunović.
U Crnoj Gori i zemljama regiona je najčešće pominjan kao vodeća ličnost organizovanog kriminala još iz perioda bivše Jugoslavije, kako ga je označio i američki Stejt Department u novembru 2023. kada ga je stavio na listu sankcionisanih kompanija i pojedinaca sa Zapadnog Balkana.
Nijedna optužba protiv njega nije dokazana kroz sudski proces.
Bog i batina na Balkanu
Kako je „Vreme“ ranije pisalo, svi su pominjani, imena su se ređala kao u TV novelama, gde se zaplet uvećava pukim pojavljivanjem novih ličnosti, osim Branislava Brana Mićunovića, koji se nekako podrazumevao. Tu se svaka sličnost sa banalnim TV narativima završava, a počinje nešto što više podseća na Lice s ožiljkom.
Kada se govorilo „nekrunisani kralj mafije“, „jedan biznismen iz Crne Gore jači od Mila Đukanovića“ i slično, znalo se na koga se misli.
Šta god da je istina, činjenica je da se zaziralo od pominjanja njegovog imena. Bilo je prepoznato sledeće: Mićunović je bio „vlasnik podzemlja“ na Balkanu, vukao je sve konce trgovine drogom, njegov novac je bio iza brojnih privatizacija, svojim autoritetom štitio je odbegle iz Srbije i Italije koje traže tužilaštva za organizovani kriminal.
„Titovo dijete“
Od trenutka kada su krenule priče o tome da je Crna Gora „švercerska Meka“ ime ovog Nikšićanina pojavljivalo se zajedno sa Milom i Acom Đukanovićem, Veselinom Barovićem, Ratkom Kneževićem, Stankom Subotićem… U poslednjih nekoliko godina, u medijima, naročito onim koji nisu naklonjeni trenutnom premijeru Crne Gore Milu Đukanoviću, bilo je na desetine napisa koji su pledirali da objasne mrežu organizovanog kriminala koja drma Balkanom i šire. Gotovo svaki od tekstova ili priloga je Mićunovića stavio na mesto broj jedan u toj organizaciji predstavljajući ga kao čoveka od koga sve zavisi.
Kako je sam za sebe govorio u neretkim medijskim nastupima, Mićunović je dolazio iz one grupe „žestokih momaka“ sa asfalta koji su se početkom devedesetih vratili u otadžbinu u nameri da pomognu ostvarivanje nacionalnih interesa. Oni su „mlade godine“ proveli u zapadnoj Evropi baveći se raznim poslovima koje je Mićunović na jednom mestu opisao kao „zaštitu naših ljudi od kapitalista, ustaša i albanske mafije“. On je bio pripadnik elitne 63. padobranske brigade nekadašnje JNA i student ekonomije u Novom Sadu. Pre više od dvadeset godina bio je optužen za dvostruko ubistvo u Podgorici, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Mada je za sebe voleo da kaže da je „Titovo dijete“, ovaj Nikšićanin je bio aktivan u projektu osamostaljivanja Crne Gore. Ratovi u devedesetim i ono što ih je pratilo kod kuće obrisali su čitavu generaciju sa kojom je Mićunović drugovao: njegov prijatelj je bio Đorđe Božović Giška, koji je poginuo još 1991. godine kod Gospića, pa Željko Ražnatović Arkan, pa Ratko Đokić, pa Dugi Lainović, pa Ćenta, pa Branislav Bata Šaranović poslednji u nizu nastradalih u uličnim obračunima.
U intervjuu podgoričkoj „Reviji D“ prošlog marta, majka pokojnog Giške, Milena, označila je Mićunovića kao jedinog pravog prijatelja porodice, koji joj se uvek našao pri ruci, ali je naglasila da joj je jasno zašto on ne dolazi više u Srbiju.
Građevina i kocka
Posljednje tri decenije Mićunović se u Crnoj Gori bavio građevinskim i kockarskim biznisom, a slovio je za vrlo bliskog prijatelja sa bivšim predsednikom Milom Đukanovićem.
Američko Ministarstvo finansija je stavilo Mićunovića na crnu listu prošle godine zajedno sa takođe kontroverznim biznismenom iz Nikšića Miodragom Dakom Davidovićem.
U dokumentu je navedeno da je Mićunović najpoznatiji po ilegalnom švercu cigareta, te da je „korumpirao i podrio nezavisnost crnogorskih nezavisnih institucija“.
Državne institucije Crne Gore poslednjih godina nisu saopštavale da su pokretale bilo kakvu istragu protiv Mićunovića.
Država je u decembru pompezno obelodanila otvaranje sajta na kojem će građani navodno svakog dana moći da prate cene u prodavnicama. Da li sajt ikome koristi i mogu li cene zaista lako da se uporede?
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Štandovi za potpis građana biće postavljeni u više od 50 gradova i na više od 180 lokacija, kako bi studenti proverili podršku građana
Dosadašnji članovi rukovodstva PSG-a, uključujući predsednika i zamenicu predsednika novosadskog odbora, podneli su neopozive ostavke i najavili istupanje iz članstva stranke zbog nepremostivih razlika u političkom delovanju
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
