Foto: AP/Armin Durgut
Više od 17 zemalja podržalo je usvajanje rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se poziva da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrnici 1995. godine. Severna Makedonija postala je jedan od kosponzora rezolucje i pozvala i Srbiju da je podrži. Srpski zvaničnici, pak, izričiti su u negiranju optužbi za genocide i tvrde da bi ova rezolucija otvorila „Pandorinu kutiju”
Severna Makedonija će sa Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkom i drugim državama biti kosponzor rezolucije Ujedinjenih nacija da se 11. jul proglasi međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine i da se obeležava svake godine, saopštio je na konferenciji za novinare u ponedeljak, 15. aprila, ministar inostranih poslova Bujar Osmani.
Rezolucija će biti predstavljena 17. aprila u Generalnoj skupštini UN, a glasaće se 2. maja.
„U susret 30. godišnjici genocida koja će biti obeležena 2025. godine u kojoj je izgubljeno najmanje 8.372 života i isto toliko porodica uništeno, pozivamo Generalnu skupštinu UN da usvoji rezoluciju da se 11. jul svake godine obeležava kao Međunarodni Dan sećanja i sećanja na genocid u Srebrenici iz 1995. godine, da se bezrezervno osudi svako negiranje genocida i da sve članice UN čuvaju činjenice i šire ih kroz obrazovni sistem izradom posebnih programa za sećanje i prevenciju istog“, rekao je Osmani.
Prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova Severne Makedonije, rezoluciju je do sada podržalo više od 17 zemalja, uključujući Sloveniju, Italiju, Lihtenštajn, Irsku, Finsku, Holandiju, Albaniju, Tursku, Jordan, Maleziju, Čile i Novi Zeland.
Rezolucija se, kako je rekao Osmani, između ostalog odnosi na Povelju UN, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Konvenciju o kažnjavanju zločina genocida, Rezoluciju UN 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, kao i na osam presuda Tribunala za zločine nad bosanskim Muslimanima protiv Radislava Krstića, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, te odluku Međunarodnog suda pravde iz februara 2007. da se zločin u Srebrenici proglasi genocidom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će ukoliko se rezolucija izglasa Srbija tražiti nestalno mesto u Savetu bezbednosti UN.
„Otvaranje Pandorine kutije”
V.d. predsednika Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić upozorio je da bi usvajanje ove rezolucije otvorilo „Pandorinu kutiju“, te da je među zemljama koje stoje iza ove inicijative i Bosna i Hercegovina čija misija, istakao je, nema legitimitet, budući da srpski deo BiH niti je pitan, niti je saglasan sa onim što zastupa šef stalne misije BiH u UN Denis Bećirović.
Naglašava da BiH postoji samo kao ravnopravna država svih konstitutivnih naroda i pita šta bi bilo da je Srbin ambasador BiH u UN.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik upozorio je da bi RS mogla „napustiti odlučivanje u Bosni i Hercegovini“ ukoliko Ujedinjene nacije izglasaju rezoluciju.
Vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj godinama ponavljaju isti stav – uprkos međunarodnim presudama i bosanskom zakonu koji zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici – poriču da je u Srebrenici počinjen genocid.
Crna Gora zabranila negiranje genocida u Srebrenici
Skupština Crne Gore je, uz podršku opozicione Demokratske partije socijalista (DPS), izglasala 2021. godine Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici.
Tada je izglasana i smena ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića zbog negiranja genocida u tom gradu u Bosni i Hercegovini.
Sud: Srbija nije sprečila i kaznila, ali ni počinila genocid
Masovno ubistvo više od 8.000 Bošnjaka počinjeno je u periodu od 11. do 22. jula 1995. pošto je područje Srebrenice, koje je bilo pod zaštitom Ujedinjenjih nacija, prešlo pod kontrolu Vojske Republike Srpske kojom je komandovao haški osuđenik Ratko Mladić.
On je u junu 2021. pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid i druga krivična dela tokom rata u Bosni i Hercegovini počinjena od 1992. do 1995. godine.
Osim njega, na doživotnu robiju je u martu 2019. osuđen i Radovan Karadžić – bivši predsednik Republike Srpske. Mehanizam za međunarodne krivične sudove kaznio ga je za genocid, zločine protiv čovečnosti, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Međunarodni sud pravde u Hagu je presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) utvrdio odgovornost Srbije, koja – prema mišljenju suda – nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Iako su evropski zvaničnici danima upozoravali da bi Srbija mogla da oseti posledice Vučićevog odlaska u Moskvu 9. maja, ministar spoljnh poslova Marko Đurić kaže da „neće biti prekida EU integracija niti sankcija“
Posle Novog Sada, Kragujevca, Niša, Beograda i Novog Pazara, studenati okupljenih oko inicijative „Studenti u blokadi“ organizovali su protest u Loznici pod nazivom „Marš na Drinu“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Kremlju sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom
Bager koji zatrpava gume na trasi novog autoputa, izazvao je brojne reakcije. Izvođač radova kaže da je u pitanju neodgovornost pojedinca
Profesorka Marija Vasić, uhapšena aktivistkinja novosadskog Pokreta slobodnih građana, najavila je da će započeti štrajk glađu ako ona i još petoro uhapšenih ne budu pušteni iz pritvora
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
