Foto: AP Photo/Michael Sohn
Oštro je kritikovao bombardovanje Jugoslavije, rušenje radničkih prava u Nemačkoj ili progon Edvarda Snoudena na Zapadu, često se svađao sa sopstvenom partijom Zelenih. Hans-Kristijan Štrebele je na sudu branio levičarske teroriste i do kraja života ostao ikona nemačke levice
Hans-Kristijan Štrebele umro je u ponedeljak u Berlinu u 84. godini života, potvrdio je levo-liberalni list TAZ (Tageszeitung) među čijim utemeljivačima je bio i Štrebele. List ga opisuje kao „uzor i savest“ nemačkih levičara, „čoveka do srži prožetog integritetom“.
U dugoj advokatskoj i političkoj karijeri Štrebele nikome nije išao niz dlaku. Ni kad je pred sudom branio levičarske teroriste Frakcije Crvene armije (RAF), ni kad je kritikovao agresiju NATO-a na Jugoslaviju.
Kao mlad advokat bio je među osnivačima Prvog socijalističkog advokatskog kolektiva. Uslediće njegov angažman u „procesu veka“, kad je branio grupu Bader-Majnhof, na kraju osuđenu za smrtonosne terorističke napade RAF-a.
Štrebele je 1978. učestvovao u osnivanju TAZ-a, a od 1998. je bio poslanik Zelenih. Potom je četiri puta zaredom osvajao direktni mandat u Bundestagu u svojoj izbornoj jedinici u berlinskom Krojcbergu, inače bastionu levičara, hipika i ekoloških aktivista.
Kao nadareni govornik, Štrebele je bio predvodnik levog krila Zelenih za koje će mnogi reći da su izgubili svoju dušu kad su 1999. u Vladi Gerharda Šredera u koaliciji sa Sicijaldemokratskom partijom podržali bombardovanje SR Jugoslavije.
Doduše, većina članova partije i tada je bila protiv, ali je zeleni šef diplomatije Jozef Fišer bio za i naknadno, kad su bombe već padale, isposlovao tesnu podršku partijskog Kongresa.
„Stidim se svoje zemlje koja opet vodi rat na Kosovu i opet baca bombe na Beograd“, rekao je Štrebele na početku intervencije NATO-a. Često je naglašavao da taj rat kreće i iz Nemačke, 54 godine nakon što je okončan najveći rat ikada, koji je takođe pokrenula Nemačka.
Štrebele je vazda bio protiv linije partije koja je s godinama postajala sve manje leva, a pacifizam je potpuno napustila. Bio je protiv slanja vojnika u Avganistan, kao i protiv reforme tržišta rada pod Šrederom i Fišerom koja je načinila radnike fleksibilnijim i potkratila pomoć za nezaposlene.
Poslednjih godina aktivnog bavljenja politikom zaokupljala ga je tema špijunaže i razuzdanih obaveštajnih službi. U svetske vesti je još jednom dospeo kada je posetio Edvarda Snoudena u Moskvi i tražio da mu Nemačka dodeli azil.
Štrebele se 2017. povukao iz Bundestaga zbog narušenog zdravlja. Za reč se otada javljao retko, poslednji veliki intervju dao je upravo TAZ-u ovog aprila.
Rekao je da je bio šokiran ruskim upadom u Ukrajinu: „Ne zato što sam smatrao Putina časnim čovekom, nego jer sam mislio da je to stari lisac koji neće počiniti tako kolosalnu glupost kakva je ova agresija.“
Štrebelov advokat je saopštio da je stari levičar sam rešio da ode i okonča patnje bolesti, tako što je redukovao lekove i mere koji su ga održavali u životu. „Do kraja je bio svega svestan. Muku mu nije pričinjavao duh nego telo, pa ga je napustio 29. avgusta 2022.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
