U Srbiji je trenutno aktivno više od stotinu različitih ekoloških organizacija i inicijativa. U proteklih nekoliko meseci došlo je do ukrupnjavanja na zelenoj sceni. Neki pokazuju ambicije da se oprobaju na izborima, dok drugi ostaju verni ekološkom aktivizmu unutar civilnog društva.
Kada je aktivista pokreta Odbranimo reke Stare Planine Aleksandar Jovanović Ćuta odlučio da uđe u politiku, promenio je ime pokreta u Ekološki ustanak, koji je zajedno sa Otvorenom platformom Akcija nedavno najavio izlazak na izbore na svim nivoima na proleće.
Fokus Ćutinog aktivizma bio je uglavnom na problemu izgradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini. Danas Ekološki ustanak ima širu platformu odbrane životne sredine, prirode i ljudi – da Beograd ne ostane bez pijeće vode na Makišu, da se nikada ne dogodi Rio Tinto, „da strane kompanije, Zorana Mihajlović i Aleksandar Vučić ne raseljavaju ljude koji nas hrane“.
U ekološkim pokretima i među opozicionim aktivnostima Ćuta je neretko označavan kao „trojanski konj“ naprednjaka. Aleksandar Jovanović je, međutim, u nedelju najavio nastavak blokade mostova i saobraćajnica širom Srbije u znak protesta protiv usvajanja zakona o eksproprijaciji i referendumu. Predsedniku Srbije je poručio da dobro razmisli kada bude potpisivao Zakon o eksproprijaciji jer „svaka kuća u Srbiji ima bar po jedan čekić“.
Neformalna grupa građana Eko straža organizovala je u nedelju 28. novembra protest u centru Beograda sa zahtevom da vlast reši problem zagađenja vazduha. Događaj je najavljen na Fejsbuk stranici ove grupe, koja ima više od 79 hiljada pratilaca. Povod za osnivanje grupe bilo je zagađenje vazduha u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije. Eko straža je do sada organizovala tri protesta na kojima je za čist vazduh šetalo više hiljada ljudi. Sudeći po njihovim aktivnostima, nemaju ambiciju da prerastu u političku partiju.
Nevladino udruženje Kreni-promeni kreiralo je reklamu „Srbija nije na prodaju“, koju je RTS odbio da emituje. Uprkos tome reklamu je na društvenim mrežama za svega nekoliko dana videlo milion ljudi. Ovo udruženje, koje je prepoznatljivo po aktivizmu u nešto širem spektru društvenih inicijativa, pokrenulo je i onlajn peticiju protiv rudnika litijuma u Srbiji koju je potpisalo preko 200 hiljada građana.
Kreni-promeni bila je jedan od organizatora blokade puteva, a predstavnik ovog udruženja Savo Manojlović u intervjuu za „Vreme“ je najavio da će blokade na narednom protestu, koji je najavljen za 4. decembra, biti još rasprostranjenije i da od njih neće odustati dok se sporni tzakoni ne povuku.
U Srbiji se u poslednje vreme protestuje protiv zagađenja vode i vazduha, izgradnje fabrika koje ugrožavaju prirodu ili mini hidro-elektrana. Stiče se utisak da građane ništa tako snažno ne motiviše da svoje nezadovoljstvo iskažu na ulicama, kao ekologija, na šta računa i Ne davimo Beograd. Nabrojane i nenabrojane ekološke organizacije, pokreti i organizacije su nova snaga na političkoj sceni Srbije, faktor koji se pred prolećne izbore ne može zanemariti.
S.P.
