Pitanje dvojnog državljanstva u Crnoj Gori ne izaziva samo političke tenzije, nego građanima stvara konkretne probleme. Evo nekih primera birokratskih slepih ulica.
„Moji su iz Crne Gore, iz vasojevićkog kraja. Ovde žive generacijama“. Tako svoju priču započinje 32-godišnja Vesna T. * državljanka Srbije rođena u Prištini, koja u Crnoj Gori živi od svoje sedme godine, prenosi Dojče vele.
„Dakle, 25 godina je prošlo od povratka moje porodice u rodni kraj. Baba i deda su rođeni u Crnoj Gori, i bili su celog života njeni državljani. Njihov sin, moj otac, do skoro nije imao državljanstvo, a nemamo ga ni brat, majka i ja… još uvek“.
Priča njene porodice isprepletana je sa istorijom prostora bivše Socijalstičke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), koja se raspadala u krvavim ratovima 1990-ih godna – i komplikovanim odnosima između novonastalih država.
Nove, teško premostive birokratske granice
Njeni deda i baba preselili su se 1970-ih godina u Prištinu, da žive i rade, gde su dobili decu, a potom i unučad. Vezu sa rodnim krajem nisu prekinuli, kod Berana su podigli porodičnu kuću.
„Kada je marta 1999. počelo bombardovanje, svi smo se tamo trajno preselili“, kaže Vesna T.
Tada SFRJ već nije postojala: bivše republike Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija postale su nezavisne države. Kratkog života su bile i dve države u kojima je su Srbija i Crna Gora bile u zajedničkim granicama, te su početkom juna 2006. prvo Crna Gora, a potom i Srbija postale nezavisne države.
Tako je Vesna T. osnovnu školu završila u Crnoj Gori koja je bila u jednoj državi sa Srbijom. Srednju školu je završila u nezavisnoj Crnoj Gori, dok je Pravni fakultet završila u Srbiji, čija je državljanka. Udata je za crnogorskog državljanina, čekaju dete. Još uvek ima samo privremeni boravak i to joj ograničava mogućnosti i zagorčava život.
„Radim uz dozvolu za privremeni boravak i rad koja traje najviše tri godine. Nakon toga, morate da napustite Crnu Goru i ponovo uđete kako biste dobili novu dozvolu. Znači, po osnovu rada ne možete da sakupite pet godina kontinuiranog boravka koliko je potrebno za sticanje državljanstva. S druge strane, ako boravite u Crnoj Gori na osnovu vlasništva nekretnina, boravak se ne prekida do pet godina, ali tada ne možete raditi”, objašnjava Vesna T.
Ukratko, Vesna T. želi da ispuni sve potrebne uslove za sticanje crnogorskog državljanstva, ali je birokratija stalno vrti u krug, primoravajući je da svake tri godine napušta zemlju radi obnove privremenog boravka, čime gubi mogućnost da ispuni uslov od pet godina za stalni boravak – koji je jedan od koraka ka sticanju državljanstva.
Šta je propisano zakonom u Crnoj Gori?
Prema zakonu Crne Gore iz 2008. državljanstvo te države stiče se poreklom, rođenjem na teritoriji te države ili prijemom.
Dvojno državljavnstvo je dozvoljeno, ako je stečeno pre proglašenja nezavisnosti Crne Gore (juna 2006.) ili ako sa drugom zemljom postoji bilateralni sporazum. Oni koji su neko drugo državljanstvo stekli nakon juna 2006. gube po automatizmu crnogorsko državljanstvo.
Crna Gora nema bilateralni sprorazum sa Srbijom – pa su građani prinuđeni da biraju između ova da državljanstva.
Kako je to rešeno između drugih država u regionu?
Da to ne mora tako da bude među zemljama Balkana pokazuju primeri Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, koje su kroz bilateralne sporazume rešile pitanje dvojnog državljanstva – pa državljani jedne države mogu steći državljanstvo druge, bez odricanja od svog prvobitnog državljanstva.
Sporazum između BiH i Hrvatske omogućava građanima obe zemlje da zadrže prava u matičnim državama, dok se na teritorije svake ponašaju kao isključivi državljani te zemlje. Dogovor između BiH i Srbije slično obezbeđuje recipročna prava.
Iskustvo pokazuje da dvojno državljanstvo građanima osigurava pravnu sigurnost, olakšava pristup osnovnim pravima poput zaposlenja, obrazovanja, zdravstvene zaštite i imovinskih pitanja, te jača osećaj pripadnosti.
Političari u Crnoj Gori podeljeni u dva bloka
Međutim u Crnoj Gori su po tom pitanju mišljenja političara podeljena. Linija podele bi mogla pojednostavljeno da se opiše ovako: stranke na vlasti su uglavnom za uvođenje dvojnog drzavljanstva, dok se opozicija tome protivi.
Političari koje svrstavaju u „prosrpski blok“, pokušali su to pitanje da reše tokom 2024. predlogom uvođenja Zakona o dvojnom državljanstvu.
Jedan od njih, Milan Knežević iz koalicije „Za budućnost Crne Gore“, smatra da je trenutno zakonsko rešenje diskriminatorsko i kaže da bi dvojno državljanstvo sa Srbijom uklonilo višegodišnju nepravdu.
„Prema našim procenama, najmanje 200 hiljada ljudi koji žive u Srbiji, a rođeni su u Crnoj Gori, ili su im roditelji crnogorski državljani, ima osnov da zatraži dvojno državljanstvo. Ako uzmemo u obzir poslednje podatke sa popisa da u Crnoj Gori živi oko 530 hiljada njenih državljana, postavlja se pitanje zašto se odriče skoro polovine sopstvenih državljana“, objašnjava Knežević.
S druge strane, blok koji se smatra „procrnogorskim“, po ovom pitanju ima tvrd stav: protivi se dvojnom državljanstvu, strahujući da bi ono omogućilo izborni inženjering i uticalo na biračko pravo.
Među najvećim protivnicima dvojnog državljanstva je opoziciona Demokratska partija socijalista, koja nije odgovorila na naš upit, pa prenosimo njihovo ranije saopštenje za medije, objavljeno u junu na njihovoj zvaničoj stranici:
„Pristanak premijera Milojka Spajića na ucene Andrije Mandića oko dvojnog državljanstva vodi Crnu Goru ka nestanku. Dvojno državljanstvo je još jedna tema kojom Mandić i Knežević pokušavaju da odobrovolje Vučića i da mu pokažu svoju lojalnost“.
Premijer Crne Gore Milojko Spajić je na to odgovorio da izmenama Zakona o državljanstvu novim državljanima neće biti omogućeno da glasaju u narednih deset godina.
Naša sagovornica sa početka priče Vesna T.* kaže da ne želi da dobije državljanstvo kako bi mogla da glasa, već radi ostvarivanja drugih prava:
„Kada nemate dozvolu za stalni boravak, nemate ni ugovor o radu na neodređeno vreme, a onda, na primer, ne možete da podignete stambeni kredit. Ograničeni ste i u izboru profesije. Kao diplomirana pravnica ne mogu da se upišem u Advokatsku komoru Crne Gore, ne mogu da budem notar ili da radim u sudstvu“.
Đukanović: „Dvojno državljanstvo ne bi popravilo odnose Srbije i Crne Gore“
Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu kaže da „iako je bilo nekoliko pokušaja da dođe do dogovora izmedju Beograda i Podgorice tokom proteklih 18 godina – sada mi se čini da nije nađena ta mera kompromisa“.
„Vidimo da sada pojedine političke partije na tome insistiraju, pre svega u Crnoj Gori, ali ostaje neizvesno kako će se to realizovati”.
Osim toga on navodi da je pitanje dvojnog državljanstva samo jedno od otvorenih pitanja između Srbije i Crne gore, pored, na primer, nedefinisane državne granice.
Đukanović smatra da rešavanje samo pitanja državljanstva – ne bi popravilo odnose između ove dve zemlje.
„Mislim da bi pre bi uticalo na unutrašnju dinamiku odnosa u Crnoj Gori i dodatne nestabilnosti, nego što bi moglo da doprinese poboljšanju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore. Broj pripadnika crnogorske zajednice, od popisa do popisa se smanjuje, a to je zapravo negde i refleksija toga što nema definisanog dvojnog državljanstva i nemaju faktički maticu sa svojom državom“, kaže Đukanović.
Rupe u sistemu?
Interesantan je slučaj 23-godišnje Olivere J.* koja je rođena u Kotoru, a u Srbiji živi od svoje šeste godine. Crnogorskog državljanstva se odrekla 2008.
No, kada je na crnogorskom primorju tražila sezonski posao saznala je da se u sistemu i dalje vodi kao državljanka Crne Gore.
„Za prijavu sam podnela sve papire koju su potrebni za strane državljane. Tada su mi u MUP-u rekli da ne mogu da me nađu u sistemu i potražili me kao njihovu državljanku. Tako smo saznali da zapravo nikada nisam bila odjavljena. Rekli su mi da u Kotoru izvadim crnogorsku ličnu kartu, na
šta sam pitala da li je potrebno da se odričem srpskog državljanstva, jer to ne želim da radim. Rekli su mi da nema potrebe”.
Očigledno da postoje propusti u monitoringu sistema registrovanih državljana. No, Olivera J. zbog toga nikada nije imala probleme ni u jednoj državi. Pogodnosti jeste. Na primer, u Crnoj Gori ne mora da plaća zdravstvene usluge, ali ni da, pri dolasku u rodnu zemlju, prijavljuje svoj boravak.
