Goran Dimitrijević: Rat države protiv medija izvan državne kontrole

Televizijska scena je apsolutno podeljena na SBB i ostale, što u normalnim okolnostima ne bi trebalo da znači ništa posebno, jer je reč samo o još jednom provajderu, međutim u srpskom društvu ima društvenu, poslovnu i političku konotaciju izjavio je FoNetu urednik i voditelj Pregleda dana Newsmax Adria Goran Dimitrijević.

On je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije ocenio da postoji „rat koji, pre svega, vodi državna strana, iako država, po zakonu, ne bi trebalo da se bavi medijima“.

Stanje u kojem je država u medijima prisutna kroz direktno vlasništvo ili kroz paravan privatnih firmi, Dimitrijević je označio kao „tužno“.

Ni u štampanim medijima stanje nije mnogo drugačije, novine imaju problem da idu u korak sa internetom, a dominiraju tabloidi koji su bliski vlastima kroz direktno vlasništvo ili poslovne dilove.

Dimitrijević je objasnio da su na jednoj strani mediji bliski vlastima koji promovišu Srpsku naprednu stranku i njenog predsednika Aleksandra Vučića, dok su na drugoj „retka ostrva jedne poslovne grupacije koja ima interes da se bavi slobodnim novinarstvom i usamljena ostrva, kao što su lokalni mediiji i agencije, čiji je uticaj znatno manji“.

Obred incijacije za članstvo u SNS

Upitan u kojoj su meri povezani pritisci političara na medije i napadi građana na novinare, kao što je bio slučaj tokom Parade ponosa, Dimitrijević je odgovorio da su oni povezani, ali ne uvek direktno. Napomenuo je da se u medijima koji su bliski državi neprekidno vodi kampanja protiv svih kritičara vlasti i konstatovao da je nekome ko uđe SNS prvi posao da „ispoliva“ protivnike, one koje Vučić „poliva“, što je „obred inicijacije kod svih preletača“.

To podrazumeva, objasnio je Dimitrijević, „pljuvanje“ po N1, Draganu Šolaku i Draganu Đilasu, „iako Đilasa u poslednje vreme nešto i ne pljuju, ali biznismena Šolaka i dalje pljuju“, i nazivanje novinara „izdajnicima.

„Kada godinama sistematski trujete i promovišete Putina i Rusiju kao najveće prijatelje, a Zapad kao neprijatelja“, predočio je Dimitrijević, sve to završi na ulici i „onda imamo kamenje, pesnice i bačenu flašu na snimatelja“, dok se na ulice „izlivaju svi naslovi iz tabloida“.

Ružičasti svet RTS-a

On smatra da je Javni servis „evidentno pritisnut“ i podseća da je, za razliku od privatnih medija, RTS „naš“, pa bi trebalo da bude servis svih građana. RTS bi „samo trebalo da radi svoj posao“, što znači da prva vest treba da bude „Jovanjica“, ako je to glavna vest, „a ne da je nema uopšte u Dnevniku“.

Nije bitno puštati samo opozicionare, već i izveštavati o aferama, problemima i skupoći, pitati ljude kako im je, a ne samo puštati ministra da govori kako je sve u redu, rekao je Dimitrijević.

Rat u Ukrajini

Govoreći o izveštavanju o ratu u Ukrajini, on je ukazao da su mediji podeljeni na one koji su uz narativ koji forsira vlast i one koje pokušavaju da izveštavaju profesionalno.

Prema njegovim rečima, vlast je prvo čekala da vidi šta će se dogoditi u Ukrajini, a onda počela da balansira, a za to ima prostora, jer ni Evropa nije jedinstvena.

Rat u Ukrajini se Srbiji „prebija“ preko Kosova, primetio je Dimitrijević i podsetio na zahteve Zapada da se situacija na Kosovu rešava brže i da vlasti preuzmu odgovornost za neke teške odluke, a „vlastima je najteže da preuzmu odgovornost“.

Tako se rat u Ukrajini prelama i kroz medije, obrazložio je on i uočio da Srbija ima vlast koja je „i Zapad i Istok“ i da predsednik Srbije „ima rođaku koja je gej i oca na litijama“.

REM-iziranje Srbije

Osvrćući se na odluku Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da dodeli i petu nacionalnu frekvenciju, Dimitrijević je rekao da bi za medijsku kuću poput njegove to moglo da bude „svetlo na kraju tunela“, ali i još jedna manipulacija.

Prethodna odluka REM-a da frekvencije dodeli televizijama koje su ih već imale je skandalozna, ukazao je on, a još je skandalozinije što je odlučeno da se ne uzima u obzir kako su te televizije do sada radile, „već se okreće novi list“. Od okretanja novog lista na tim televizijama nema ništa, već jedino sa nekim novim koje dokazano to mogu i imaju odgovarajuće programske sadržaje.

M.N./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com