Više od 50 godina Rusija je bila pouzdan snabdevač Evropske unije prirodnim gasom. Ispunjavala je svoje ugovorne obaveze čak i na vrhuncu Hladnog rata.
Dobra reputacija Moskve dovela je do toga da je EU više od trećine potrebnog gasa uvozila iz Rusije, a najjača privreda u Evropi, Nemačka, gasovodima iz Rusije dobijala je čak više od polovine svojih potreba za tim energentom.
A onda su 24. februara 2022. prvi ruski tenkovi ušli na ukrajinsku teritoriju. Invaziju Rusije na Ukrajinu pratila je serija paketa zapadnih sankcija Moskvi bez presedana. Ali, za razliku od ruske nafte i uglja, prirodni gas je izuzet od formalnih sankcija.
„Gasprom“ je ipak zavrnuo slavine
Međutim, Moskva je na nedvosmislenu podršku EU Ukrajini odgovorila koristeći isporuke gasa kao oružje. Državni koncern „Gasprom“ je najpre smanjio protok gasa kroz Severni tok 1, najveći ruski gasovod ka Evropi, da bi zatim 31. avgusta 2022, pre tačno godinu dana, zatvorio slavine na neodređeno vreme.
Zbog toga su krajem avgusta prošle godine cene gasa u Evropi skočile na rekordnu vrednost – iznad 343 evra po megavat-satu. To je podiglo inflaciju na istorijski nivo. Evropa se naježila zbog straha od nestašica energije tokom predstojeće zime.
Međutim, Evropa je izbegla energetsku krizu zahvaljujući blagoj zimi, smanjenoj potrošnji gasa i većem uvozu tečnog prirodnog gasa (LNG) iz celog sveta.
„Kompletna ruska strategija bila je autodestruktivna, potpuni neuspeh“, smatra Simone Taljapijetra, ekspertkinja za energetiku u briselskom istraživačkom centru Brojgel. „Kremlj je mislio da će zbog ukidanja isporuka gasa Unija biti primorana da odmah smanji podršku Ukrajini. To se pokazalo kao potpuno pogrešno“, kaže Taljapijetra.
Umesto Rusije, Evropsku uniju sada gasom snabdevaju uglavnom SAD, Norveška i Katar. Skladišta su već popunjene preko 90 odsto, mnogo pre 1. novembra, što je bio rok koji je sebi postavila Unija.
Preokret na tržištu gasa i nagla poskupljenja, primorali su međutim energetski intenzivne industrije, hemijsku, metalsku i industrija papira, da zatvaraju fabrike ili smanje proizvodnju. To je pogodilo naročito Nemačku, gde je proizvodnja u energetski intenzivnim sektorima pala za gotovo 20 procenata u odnosu na predratni nivo, odnosno u odnosu na period između kraja 2021. i kraja 2022. godine.
Rusija nikada više prva
Za Rusiju, koja je dve trećine svog izvoza gasa isporučivala u Evropu, odluka o zatvaranju Severnog toka 1 bila je autogol, smatra ekspertkinja iz Brisela.
Tržišni udeo Rusije u EU drastično je pao, na oko deset odsto. Izvoz ruskog gasa gasovodima u Evropu 2022. je pao za skoro 60 odsto, na 62 milijarde kubnih metara, što je nateralo „Gasprom“ da za 20 procenata smanji proizvodnju.
Očekuje se da će se proizvodnja „Gasproma“ ove godine dodatno smanjiti, jer je u prvih pet meseci 2023. isporuka preko preostalih ukrajinskih i turskih gasovoda pala na samo deset milijardi kubnih metara.
„Rusija je izgubila svoju poziciju glavnog međunarodnog izvoznika gasa i to zauvek“, tvrdi Taljapijetra za DW.
U prvih pet meseci 2023. ruski prihodi od gasa pali su za gotovo 45 odsto, na 710 milijardi rubalja (6,8 milijardi evra) u poređenju s istim periodom prošle godine, objavio je Blumberg, pozivajući se na podatke ruskog Ministarstva finansija.
Evropska unija i ruski LNG
Evropska komisija postavila je cilj: EU bi do 2027. trebalo da prestane da uvozi ruski gas u bilo kom obliku. Marta ove godine, evropski komesar za energetiku Kadri Simson pozvao je kompanije iz EU da se uzdrže od potpisivanja novih ugovora s ruskim snabdevačima LNG, navodeći kao razlog „rizik od gubitka reputacije“.
Uprkos svemu, Rusija je sa 16 odsto udela i dalje drugi najveći snabdevač Evropske unije tečnim gasom – ispred Katara, Nigerije i Alžira. Unija samo iz SAD kupuje više gasa.
Uvoz ruskog gasa u EU čak je naglo porastao. U prvih sedam meseci ove godine, oko 52 odsto ruskog izvoza LNG otišlo je u EU, u poređenju s 49 odsto prošle godine i 39 procenata 2021.
Najveći uvoznici ruskog LNG u Evropskoj uniji su, po redu količine, Španija, Belgija, pa Francuska. Primera radi, samo Kina uvozi više LNG od Španije.
Zemlje poput Holandije i Španije preduzimaju korake da prestanu da kupuju ruski LNG, ali potpuno odustajanje od ruskog gasa moglo bi da potraje, jer taj energent nije pod sankcijama. Ujedno, mnoge članice EU vezane su dugoročnim ugovorima, kao na primer Austrija – čak do 2040.
Ceo tekst pročitajte na portalu Dojče vele.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
