Nakon što je odbila prigovor novinarke Jelene Zorić u slučaju falsifikovanja potpisa na izbornim listama za beogradske izbore, sada je Gradska izborna komisija odbila i prigovore glumice Bojane Maljević, Sofije Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava i psihologa Aleksandra Baucala čiji su potpsii takođe falsifikovani.
Prvo osnovno javno tužilaštvo formiralo je, po službenoj dužnosti, predmet o eventualnim zloupotrebama ličnih podataka prilikom sastavljanja izbornih listi.
Gradska izborna komisija podnela krivičnu prijavu protiv M. G, zaposlene u beogradskoj opštini Savski venac zbog sumnje da je izvršila krivično delo falsifikovanje službene isprave, kao i protiv više N. N. lica zbog neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka.
Krivična prijava podneta je i protiv N. N. lica, predstavnika koalicije „Dosta! Evropski put“, takođe zbog sumnje da je izvršila krivično delo falsifikovanje službene isprave.
Predsednik GIK-a Zoran Lukić izjavio je da prigovore treba odbiti zbog toga što GIK nema mogućnosti ni ovlašćenja da utvrđuje verodostojnost potpisa i da taj slučaj može da se odvojeno vodi u parničnom ili krivičnom postupku.
Na najmanje četiri liste za gradske izbore u Beogradu otkriveni su falsifikovani potpisi podrške, a uprkos falsifikovanim potpisima, Gradska izborna komisija je neke liste proglasila.
A da li će tužilaštvo nešto konkretno uraditi?
Falsifikovanje potpisa nije nova pojava i ponavlja se još od izbora 2016. godine.
Pavle Dimitrijević iz Crte za N1 kaže da nakažnjivost sličnih situacija u prošlosti dovodi do ponavljanja.
„Ovo što se dešava sada, dešava se od 2016. kada je više hiljada potpisa bilo pod sumnjom. Više lista se našlo u situaciji da na nezakonit način dođe u poziciju da trči izbornu trku. Jedna se na kraju našla na listiću i bilo je potpuno odsustvo reakcije državnih organa. I 2022. dogodio se isti slučaj, a zbog toga niko nikad nije odgovarao“, kaže on.
Ističe da će se ponavljati isto dokle god bude tolerisan princip nekažnjivosti, da neko može da overi izjavu birača koja nije u skladu sa propisima, i da to prođe bez bilo kakvog epiloga.
„Izborna komisija koja je o tome odlučivala i nije preduzela ništa da bi dodatno ispitala situaciju se samo uklapa u celokupan ambijent“, navodi Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, postoji način da se falsifikovani potpisi isključe.
„Tačno je da verodostojnost isprave koja je overena od državnog organa ne može da bude utvrđena od strane GIK-a, u smislu veštačenja potpisa, ali moglo je da se proveri da li je uopšte overa vršena, možda nije i možda je apsolutni falsifikat“, navodi on.
Iz Crte su tražili hitnu reakciju tužilaštva koje je i formiralo predmet, a Dimitrijević navodi da očekuje da će u postupcima koji će se voditi javnost sazna ko stoji iza toga.
„Mislim da je važno da se stane na put bilo kakvim nezakonitim delovanjima u izbornom procesu. Neko mora da snosi posledici ukoliko se nedvosmisleno utvdi da je ovo falsifikat. Mislim da je to ključ. Očekujem da će, u postupcima koji će se voditi, javnost da sazna ko stoji iza ovoga, odakle ti podaci i iz koje baze. Ali najvažnije je da izađemo iz kruga nekažnjivosti“, navodi Dimitrijević.
B.G./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com