Italijanski tužilac Alesandro Gobi naložio je istragu o mogućem „snajperskom turizmu“ tokom opsade Sarajeva, nakon svedočenja da su pojedinci plaćali da bi pucali na civile u gradu
Tužilaštvo u Milanu otvorilo je istragu o navodima da su tokom opsade Sarajeva (1992–1996) strani državljani plaćali pripadnicima vojske bosanskih Srba da im omoguće da iz snajpera pucaju na civilno stanovništvo u gradu. Reč je o fenomenu koji italijanski mediji nazivaju „snajperskim turizmom“, a slučaj je pokrenut nakon prijave italijanskog pisca i publiciste Ecija Gavacenija.
Prema informacijama koje prenosi britanski Gardijan, milanski tužilac Alesandro Gobi naložio je preliminarnu istragu kako bi se utvrdilo da li je bilo građana Italije koji su tokom rata u Bosni i Hercegovini učestvovali u ovakvim zločinima. Ako se optužbe potvrde, tužilaštvo bi moglo da ih procesuira za ubistvo sa „surovim motivima“ prema italijanskom krivičnom zakoniku.
Navodi o „ratnom safariju“ datiraju iz devedesetih, ali nikada nisu bili pravno istraženi. Prema iskazima prikupljenim u Gavacenijevom istraživanju, bogatiji strani posetioci navodno su, uz pomoć oficira bosanskih Srba, odlazili na položaje iznad Sarajeva kako bi kroz nišan oružja posmatrali i gađali civile u gradu.
Udruženja ratnih veterana sa srpske strane odbacuju mogućnost da je tako nešto bilo organizovano, nazivajući optužbe „gnusnim klevetama“ i „propagandom“. Ipak, italijanski istražitelji navode da će ispitati svedočenja i dokumentaciju kako bi utvrdili da li postoje elementi za pokretanje međunarodnog postupka.
Tokom opsade Sarajeva, koja je trajala 1.425 dana, više od 10.000 ljudi je ubijeno, među njima oko 1.600 dece, navodi se u tekstu Gardijana.
Snajperska vatra i granatiranje bili su svakodnevica, a u pojedinim periodima metropola je bila u potpunosti odsečena od ostatka sveta.
Iako su mnogi zapovednici Vojske Republike Srpske već osuđeni pred Haškim tribunalom, nova istraga mogla bi da otvori do sada neistražene aspekte ratnih zločina — uključujući i eventualnu ulogu stranaca.
Italijanski mediji navode da bi istraga mogla trajati mesecima, a tužilac Gobi je najavio da će se obratiti i pravosudnim organima Bosne i Hercegovine kako bi dobio pristup lokalnim arhivima i svedočenjima preživelih.
Ako se optužbe pokažu tačnima, „snajperski turizam“ mogao bi postati jedan od najmračnijih simbola ne samo opsade Sarajeva, već i same izopačenosti rata u bivšoj Jugoslaviji.
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
„Svedočimo činjenici da poluga mafijaškog režima doseže i preko granice“, poručili su studenti
Studenti Univerziteta u Kragujevcu najavili su da će nakon dočeka njhovih kolega biciklista biti predstavljeni kandidati za poslanike sa Studentske liste iz tog grada
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
