Filip Karađorđević: Zna se ko je prvi, a ko poslednji

Nj.K.V. princ Filip Karađorđević nedavno je u kraljevoj crkvi na Oplencu položio venac na grob svog čukundede kralja Petra Prvog, ktitora zadužbinske crkve i prvog jugoslovenskog kralja (1918-1921). Tom prilikom odbio je da polaganje venaca obavi zajedno sa državnom delegacijom koju je predvodila ministarka Milica Đurđević Stamenkovski, posle svih delegacija, na kraju protokola, kao poslednji po redu. Umesto toga, učinio je to pre njih, odmah po završetku službe, sa svojom porodicom, položivši venac svom pretku na grob i potom, prekrstivši se, napustio crkvu. Nije ga ni zanimalo mišljenje članova državne delegacije.

Osim što je od početka protesta, jesenas, jasno podržao studente i građane u borbi za utvrđivanje istine o krivcima za šesnaest žrtava u novosadskoj tragediji 1. novembra, i u nastavku borbe za vladavinu prava i građansku državu kojom vladaju institucije a ne bilo čija lična vlast, izlazeći na proteste i oglašavajući se tim povodom, nenametljivo ali i bez ustezanja, on je 16. avgusta na Oplencu svojim gestom postavio još neke važne stvari na svoje mesto.

I to je uradio nenametljivo ali i bez ustezanja.

Foto: Kabinet NJ.K.V. Princa-Naslednika Filipa

Vladanje pojmovima

U zemlji potpuno izgubljenog pojmovnika i vladavine potpune neodgovornosti za bilo šta, pa čak i za propast države koju je nominalno sagradio njegov čukundeda, kao njen prvi kralj, on se poneo kao čovek koji veoma dobro vlada pojmovima.

Verovatno da nije mario za tim da li će članovi delegacije makar početi da razmišljaju o bilo kakvom poznavanju reda i protokola i o tome šta je šta. Partijski ljudi ionako nemaju individualno mišljenje o bilo čemu. U takvom skupu on bi ionako bio „uljez“ i ne bi se komotno osećao. Njegov predak, kome je položio venac na grob, bio je upravo poznat kao kralj koji je poštovao ustav, vladavinu prava i građansku državu kojom vladaju institucije, a ne bilo čija lična vlast, i kao kralj bez stvarne vlasti ušao je u istoriju kao veliki i najpoštovaniji kralj u svom narodu.

Čovek koji je po majci španski, a po ocu srpski, jugoslovenski, grčki i rumunski kraljević, rođak engleskog i svih evropskih kraljeva, nesumnjivo danas zna bolje šta je kraljevski protokol i to u kraljevoj crkvi prilikom porodičnog pomena jednom bivšem kralju, od svih članova jedne partijske, antikraljevske delegacije koja o tome očigledno ne zna dovoljno ali se ipak drznula da i u kraljevoj crkvi ad hoc propisuje protokol bez ikakve konsultacije s kraljevim potomkom.

Porodična kapela

Crkva Svetog Đorđa na Oplencu nije parohijska ili narodna crkva, već porodična kapela i grobnica članova dinastije Karađorđević, u okviru zadužbine koju je pre Prvog svetskog rata formirao tadašnji srpski kralj Petar Prvi Karađorđević (1903-1918). Pristup crkvi i ulaz u zadužbinski kompleks, kao privatno dobro, bio je strogo regulisan kraljevim testamentom i zakonom o zadužbinama kakav je postojao u vreme Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije.

U to vreme zadužbinarstvo je kao ustanova bilo veoma razvijeno u Srbiji, pa se njegov predak u tom poduhvatu samo pridružio dobrom društvu velikih imena srpske istorije: sagradio je bogomolju. Pošto se ovde radi o kraljevoj zadužbini, dodatni problem za bilo kakvu delegaciju predstavljali su i dvorski protokol i pravila  Kraljevskog doma. Obrenovići i Karađorđevići su to svojevremeno radili po obrascu zapadnoevropskih dvorova i skoro da nisu morali da smišljaju ništa novo što nije već bilo viđeno u Evropi.

Mnogo toga tu još postoji što bi državna delegacija, ako je već htela da oda pomen Petru Prvom Karađorđeviću, trebalo da pita princa Filipa, pa da sve ispadne kako dolikuje tradiciji i istoricizmu konkretnog toposa, koji danas živi u republici a ne u kraljevini, ali je bio red da na tom mestu, praktično u gostima kod njega, kao domaćina, bude ispoštovan tradicionalni protokol.

Inače, pomen je mogao da bude obavljen i u Beogradu, ili bilo gde, i da mu prisustvuje bilo ko, i bez članova porodice Karađorđević.