Foto: Ulrike Mai/Pixabay
Istraživanje UN Women rađeno u Albaniji pokazuje da se jedna trećina žena oseća nebezbedno u sopstvenim domovima jer trpe porodično nasilje. Oko 53 odsto ispitanica reklo je da su u jednom trenutku svog života iskusile partnersko nasilje
Za Albaniju je 2021. godina bila slična 2013. u Srbiji kada je u porodično-partnerskom nasilju ubijen rekordan broj žena. U Albaniji su 2021. čak 30 odsto žrtava svih ubistava bile žene koje su ubili partneri, supružnici ili rođaci. Ubijeno je njih 11, što je 13 odsto više nego 2020. Ukupan broj ubistava u Albaniji u poslednjih 10 godina je u opadanju, ali fluktuira od 40 do 60 godišnje.
Krajem prošle godine albansko Ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo podatke koji pokazuju da je ogromna većina femicida izvršena nakon što su počinioci prekršili zabranu prilaska žrtvi. To, prema pisanju portala Euractiv, ukazuje na drugi problem – ozbiljan nedostatak policijskih službenika koji bi adekvatno zaštitili ženu od nasilnika kome je zabranjeno da joj se približava.
U proseku, u Albaniji je 2021. godine jedna žena stradala u partnersko-porodičnom nasilju na svake tri nedelje. Najčešće korišćeno oružje je vatreno, a nema podataka o tome da li je ono bilo u legalnom posedu ili ne. Osim toga, albanske žene koje prijavljuju fizičke i seksualne napade, proganjanje i druge oblike nasilja broje se u hiljadama, a policija uspeva da procesuira tek između 10 i 12 odsto tih prijava.
Albanske vlasti nisu objavile koliko je tačno slučajeva prijavljeno tokom 2021. (osim da se broje u hiljadama), ali jesu obelodanile podatak da je u 2020. svakog dana u proseku prijavljivano 12 slučajeva porodičnog nasilja, što je, prostim množenjem, bar 4800 slučajeva. Prema podacima Euractiva, policija je reagovala na samo 13 odsto prijava, a podataka o broju osuđenih nasilnika nema.
Pored zabrinjavajuće visoke stope femicida, istraživanje UN Women rađeno u Albaniji pokazuje da se jedna trećina žena oseća nebezbedno u sopstvenim domovima, jer trpe porodično nasilje. Oko 53 odsto ispitanica reklo je da su u jednom trenutku svog života iskusile partnersko nasilje, dok 80 odsto Albanki tvrdi da se rizik od rodno zasnovanog nasilja drastično povećao tokom pandemije.
Da sve bude još gore, kao i u ostatku sveta, u Albaniji velika većina slučajeva porodičnog nasilja ostaje neprijavljena, jer se žene boje odmazde nasilnika i nemaju poverenja u institucije (što je sasvim opravdano nepoverenje, budući da kršenje zabrane prilaska dominira u većini slučajeva femicida).
Zašto albanske institucije sporo i teško reaguju kada je reč o procesuiranju femicida, može se dešifrovati iz izjava političkih zvaničnika na jednu drugu temu – obračune kriminalnih klanova. Naime, stopa femicida u Albaniji u 2021. godini jednaka je stopi ubistava u mafijaškim obračunima kriminalnih klanova – 30 odsto. Ostavimo sada po strani zgroženost što je broj ubijenih žena jednak broju ubijenih u kriminalnim obračunima. Problem je u mnogo većoj posvećenosti institucija obračunavanju sa organizovanim kriminalom.
“Borba protiv organizovanog kriminala, otkrivanje, dokumentovanje i privođenje pravdi počinilaca kriminalnih ubistava u Albaniji ostaje važan prioritet za policiju”, izjavila je početkom ove godine načelnica Odeljenja kriminalističke policije Tonin Vokaj.
Premda jednak broj žena strada u partnersko-porodičnom kontekstu, taj problem još niko nije adresirao kao “važan prioritet”. Izuzetak su hiljade Albanki koje su u septembru 2021. izašle na ulice Tirane, na protest pod nazivom “Pravda za Sabrinu”.
Protest se dogodio nakon što je Elton Metaj ubio bivšu suprugu Sabrinu Bengaj (23) odmah nakon što je pušten iz zatvora gde je bio zbog porodičnog nasilja. Elton je Sabrinu ubio iz automatske puške, pa je nakon ubistva pokušao da pobegne. Policija ga je pronašla nakon tročasovne potrage.
Ubistvo dvadesetrogodišnje žene moglo je da bude sprečeno, tvrdile su na protestu aktivistkinje civilnog društva. Godinu dana pre nego što će je ubiti, Metaj je držao Sabrinu i njenu porodicu kao taoce. Specijalnim policijskim snagama trebalo je pet sati da ga nagovore da ih pusti i da se preda. Od tada pa do jula 2021. bio je u zatvoru, iz kog je pušten da se brani sa slobode zbog “problema sa mentalnim zdravljem”. Institucije nisu uzele u obzir činjenicu da je Metaj Sabrini iz zatvora slao pretnje i upozorenja da će je ubiti čim se nađe na slobodi.
Metaj je imao zabranu prilaska Sabrini, jednu od oko 3000, koliko albansko pravosuđe izda godišnje. Ipak, prekršio ju je, kao i većina počinilaca femicida u Albaniji.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti akcijom „Buna park“ prikupljaju sredstva za vanredne izbore, a građani su na protestu ispred zgrade RIK-a. Za to vreme iz Pionirskog parka se ore četničke pesme
Studenti u blokadi ETF-a deliće pamflet po zborovima građana u Srbiji za sve „koji slušaju a ne vide, gledaju a ne čuju", ujedno pozivajući na protest 28. juna
U Beogradu je prvi protest počeo ispred Pravnog fakulteta, a drugi je najavljen za 18.30 ispred zgrade RIK-a zato što „Cirkus mora da stane“, istovremeno kad i „Priprema za Vidovdan“ u Sremskim Karlovcima
Po receptu pred svaki veliki protest koji su organizovali studenti, režimski mediji i njihovi gosti pred Vidovdan pokrenuli su novu akciju zastrašivanja građana
Predsednik Srbije predlaže izmene Ustava koje bi zaštitile građane od prinudnog iseljenja iz sopstvenog doma tokom izvršnih postupaka
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kao i dobar deo zemalja regiona Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ni Crna Gora nema zvaničnu statistiku o broju žena ubijenih u porodično-partnerskom kontekstu. Organizacija Centar za ženska prava (CŽP) vodi svoju evidenciju, prema kojoj je u prvoj deceniji 21. veka, od 2001. do 2011. godine, u Crnoj Gori u porodično-partnerskom nasilju stradala 51 žena
Kada žrtva ne dobije priliku da napravi izbor da li će živeti ili ne, to nije tragedija, u tome nema ničeg šekspirovskog – to je prosto zločin. Ako se već prave paralele sa velikim književnim delima, što neki čine kada samoubistvo počini neko ko je prethodno ubio ženu, moramo biti precizni: Romeo nije ubio Juliju, ni obrnuto
Država Srbija ne vodi nikakvu evidenciju o broju femicida koji se dogode svake godine. Broj žrtava se zna iz medija. Naime. ženske organizacije prilježno broje medijske objave o počinjenim femicidima i tako imamo nekakvu evidenciju
