Foto: AP Photo/Virginia Mayo
U Briselu je danas održana prva međuvladina konferencija na kojoj su otvoreni pregovori Severnoj Makedoniji i Albaniji. Susret je, ipak, što se Severne Makedonije tiče zapravo bio simbolički, jer će Skoplje pre otvaranja prvih poglavlja morati da promeni Ustav. Zbog toga su Makedonci i dalje skeptični i ne sasvim srećni, jer smatraju da je Brisel napravio presedan ohrabrivši i legitimizujući nacionalističke zahteve Bugarske
Evropska unija je u utorak zvanično otvorila pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Trenutak je opisan kao istorijski. Predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen poručila je da su narodi Albanije i Severne Makedonije zaslužili otvaranje pregovora kao i da će svi imati koristi onda kada postanu punopravne članice Evropske unije.
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, čija zemlja već 17 godina čeka da otvori pregovore sa EU, poručio je danas da je pregovarački okvir kreiran tako da „otvara vrata za pregovore, a istovremeno štiti posebnost makedonskog identiteta“. Naglasio je da makedonski jezik ne samo da je zaštićen, nego će otvaranje pregovora dobiti i dodatnu promociju.
Do otvaranje pregovora je došlo samo nekoliko dana nakon što je Skoplje i zvanično prihvatilo francuski predlog za bugarsku deblokadu pregovora. Dok se u Briselu, sa razlogom, slavio istorijski trenutak i ispunjavanje davno datog obećanja Albaniji i Severnoj Makedoniji, bugarsko Ministarstvo spoljnjih poslova još jednom je saopštenjem potvrdilo da to što su dali zeleno svetlo, ne znači da priznaju postojanje makedonskog jezika.
„Bugari u Ustav“
Današnji susret u Briselu je, međutim, što se tiče Severne Makedonije zapravo bio simbolički. U slučaju Severne Makedonije, pre otvaranja novih poglavlja Skoplje će morati da promeni Ustav i u njega unese Bugare kao nacionalnu manjinu. Da bi se promenio Ustav, biće potrebna dvotrećinska većina u Sobranju, koje nema bez opozicionih partija koje su se oštro protivile prihvatanju francuskog predloga. Na čelu sa najvećom VMRO-DPMNE one najavljuju da će zatražiti održavanje referenduma o protokolu o saradnji potpisanim sa Bugarskom, za šta je Sobranje ovlastio Vladu glasanjem prošle subote.
Osim toga, sada je definitivno da su u pregovarački okvir Severne Makedonije direktno ugrađeni drugi zahtevi Sofije koji se tiču ne samo jezika, već i istorije i identiteta makedonskog jezika.
Ostaje da se vidi da li će ti zahtevi biti zvanični deo poglavlje 35 (koje obično sadrži sva ona pitanja koja ne mogu da se obuhvate ostalim pregovaračkim poglavljima), kao što je to slučaj sa srpskom trideset peticom gde je smešten dijalog sa Prištinom od kog zavisi i tempo pregovora.
Zbog toga, su u Skoplju i dalje skeptični i ne sasvim srećni, jer smatraju da je Brisel napravio presedan ohrabrivši i legitimizujući nacionalističke zahteve Bugarske, što bi moglo da zakomplikuje i uspori pregovore Severne Makedonije o punopravnom članstvu u EU.
Premijer Albanije Edi Rama zahvalio se svim građanima svoje zemlje koji „nikada nisu odustali od svog sna o evropskoj budućnosti“. Dodao je da je današnji korak samo „kraj početka“ puta ka EU, onaj neophodan kako bi se izgradila „evropska, demokratska Albanija i demokratski i otvoreni Zapadni Balkan“.
S.P./FoNet/RTS/Euractiv
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
