Foto: AP Photo/Amel Emrić
Evropa nije zaboravila šta se desilo u Srebrenici, nije zaboravila sopstvenu odgovornost, jer nije mogla da spreči i zaustavi genocid, navodi se u zajedničkoj izjavi visokog predstavnika Evropske unije Đozepa Borelja i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija povodom 27. godišnjice masovne likvidacije Muslimana u Srebrenici
Odajemo poštu 27. godišnjici sećanja na sve žrtve i sve nestale osobe tokom genocida u Srebrenici, stojimo zajedno u tuzi, sa njihovim rođacima i prijateljima koji su preživeli genocid, navodi se u zajedničkoj izjavi visokog predstavnika Evropske unije Đozepa Borelja i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija objavljenoj na sajtu Spoljnopolitike službe EU.
Evropske diplomate ovim povodom upozoravaju da se mir ni danas ne može uzeti zdravo za gotovo, jer je „neopravdana i ničim izazvana agresija Rusije na Ukrajinu vratila brutalni rat na evropski kontinent.“
I dalje: „Masovna ubistva i ratni zločini koje vidimo u Ukrajini vraćaju živa sećanja na one koji su bili svedoci rata na Zapadnom Balkanu devedesetih godina. Naša je dužnost više nego ikada da se sećamo genocida u Srebrenici, kao dela naše zajedničke evropske istorije.“
Diplomate EU navode da su bezbednost i stabilnost Evrope i međunarodni poredak, zasnovani na pravilima, duboko poljuljani i podsećaju na „potrebu da ustanemo u odbranu mira, ljudskog dostojanstva i univerzalnih vrednosti, te da Evropa nije zaboravila šta se desilo u Srebrenici i sopstvenu odgovornost što nije mogla da spreči i zaustavi genocid.
Podvlači se da je u Srebrenici „propala Evropa“ koja je zbog toga suočena sa sopstvenom sramotom.
EU u ovim opasnim vremenima želi da vidi Bosnu i Hercegovinu koja napreduje u pomirenju, prevazilaženju nasleđa prošlosti i odlučno napreduje na putu evropskih integracija.
Političkim liderima Bosne i regiona se poručuje da „moraju da pretvore reči u dela, da treba da izaberu istinu, pravdu i saradnju umesto straha i mržnje, kako bi prevazišli tragično nasleđe prošlosti i izgradili svetliju i prosperitetniju budućnost za naredne generacije.“
Borelj i Varhelji zaklčuju da „u Evropi nema mesta za poricanje genocida, revizionizam i veličanje ratnih zločinaca“ i da svi građani BiH „zaslužuju društvo u kojem preovladavaju pluralizam, pravda i ljudsko dostojanstvo“, i da je Evropska unija je izgrađena kao zajednički mirovni projekat pa je budućnost BiH u EU.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
