EU i Srbija: Pomoć od 160 miliona evra zbog energetske krize

„Ogromno hvala“, rekao je u petak predsednik Srbije Aleksandar Vučić predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, jer EU daje Srbiji 160 milina evra novčane pomoći za upravljanje energetskom krizom, a ništa ne traži zauzvrat.

Pri tom je Srbija, uz Belorusiju, jedina evropska država koja još uvek nije uvela sankcije Rusiji, tj. kao kandidat za članstvo u EU nije se uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.

Ursula Fon der Lajen je rekla da je neophodno da Eu pomogne Srbiji „kako bi, kao i druge zemlje, mogla da pomogne ugroženim delovima društva i malim i srednjim preduzećima“. Poručila da je nabavka gasa iz više izvora postala od suštinske važnosti, kao i da „prevelika fokusiranost na Rusiju nije dobra“.

„Znam da je budućnost Srbije u EU, znam da naša EU nije potpuna bez Srbije, delimo istu posvećenost zajedničkoj budućnosti i zato nastavimo da radimo zajedno na toj budućnosti“, izjavila je Fon der Lajen i naglasila da je „važno“ da se Srbija uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Tu poruku je predsednica EK poslala u Nišu, gde je zajedno sa Vučićem obišla radove na izgradnji gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad, kojim bi u budućnosti trebalo da teče azerbejdžanski gas.

„Kada vam neko daje novac, a nije vam tražio za to bilo šta, morate da kažete ogromno hvala“, uzvratio je Aleksandar Vučić.

Na početak izgradnje se čekalo četiri godine

Još u decembru 2018. godine su tadašnji komesar EU Johanes Han i doskora ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović potpisali sporazum  u vrednosti od 49,6 miliona evra za finansiranje ovog gasnog interkonektora Srbije i Bugarske. Međutim, izgradnja je počela tek u februaru ove godine i trebalo bi da bude završena do septembra naredne godine.

Na početak radova čekalo se, dakle, četiri godine. Javna je tajna da je ruski faktor u preduzeću Srbijagas, koje vodi visoki funkcioner SPS-a Dušan Bajatović, sa početkom radova odugovlačio da bi zaštitio interesi Rusije i ruskog Gasproma.

Jedna od retkih koja je u vlasti insistirala na izgradnji ove mreže bila je bivša ministarka za rudarstvo i energetiku Zorana Mihajlović, koja više neće biti deo izvršne vlasti.

Energetska zavisnost od Rusije

Srbija trenutno gotovo stoprocentno zavisi od ruskog gasa. Prema podacima Agencije za energetiku, svega 13 odsto podmiruje se iz domaće prozvodnje, a sve ostalo dolazi iz Rusije. Koliko to Srbiju košta uglavnom nije poznato, s obzirom da je većina aranžamana sa Gaspromom tajna.

Sa gasnim interkonektorom Niš-Dimitrovgrad, Srbija će osim ruskog moći da uvozi i azerbejdžanski gas. On se gradi kao deo šire inicijative EU – Južnog gasnog koridora, koji za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od gasa iz Rusije.

Jula ove godine, Evropska unija potpisala je memorandum o razumevanju sa Azerbejdžanom, prema kom će do 2027. količine azerbejdžanskog gasa Evropi biti udvostručene. Izvoz gasa iz ove države u EU je u odnosu na prethodnu godinu porastao za 40 odsto.

 S.P./FoNet/RSE

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com