Foto: AP
Stručnjak Nemačke agencije za mineralne resurse kaže da bi projekat Jadar mogao da bude od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine
Evropska unija jedan je od najvećih svetskih potrošača litijuma. Međutim, problem EU je što ga ne proizvodi, već litijum uvozi, pre svega iz Kine.
Zbog toga, kako piše Demostat, u Evropi raste pritisak da samostalno razvija sopstvena nalazišta litijuma, kao i da se sirovina za litijumske baterije proizvodi lokalno.
Cilj EU je jasan. Potrebno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je reč o ključnoj sirovini za baterije, a da bi se to postiglo, Evropa mora da eksploatiše i sopstvena nalazišta litijuma.
Među kandidatima su Nemačka, Češka, Francuska i Portugal, ali EU računa i na Srbiju.
Iskopavanje litijuma u dolini Jadra i šta se na kraju dešava sa kompanijom Rio Tinto, ekološka je tema broj jedan u Srbiji već dugo vremena.
Nakon protesta i blokada auto-puta u Beogradu, premijerka Ana Brnabić saopštila da je na Rio Tinto stavljena tačka, te da je ukinut je Prostorni plan za projekat „Jadar“.
Sve ovo desilo na početku izborne godine, te se od tada neprestano ponavlja pitanje da li je Rio Tinto zaista otišao iz Srbije.
Međutim, sve je više pokazatelja da nije. Jedna od poslednjih vesti koja ukazuje na to jeste i da je Rio Tinto već više od dve godine pokušava da pribavi odobrenje za eksploataciono polje, dokument koji joj omogućava da započne sa iskopavanjem litijuma u Srbiji, uprkos tome što uz zahtev nije priložila neophodnu dokumentaciju.
U Srbiji jedinstveno i veliko nalazište
Stručnjak Nemačke agencije za mineralne resurse Mihael Šmit kaže za Demostat da je trenutnno u Evropi u različitim fazama razvoja više od 15 projekata koji se tiču eksploatacije litijuma u više od 10 zemalja.
Među njima, Šmit pominje i Srbiju, navodeći da bi projekat Jadar mogao da bude od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine.
Njegova procena je da bi Evropa u 2030. godini u značajnoj meri mogla da se snadbeva litijumom iz svojih nalazišta i to čak do 40 odsto.
Govoreći o Srbiji, Šmit kaže da naša zemlja ima jedinstvena i velika nalazišta litijuma i bora i dodaje da je projekat Jadar, koji je, kako kaže, ranije razvijala velika rudarska kompanija Rio Tinto, među najvećim nalazištima tvrdih stena u Evropi.
„Ovaj projekat i proizvodi koji se tamo generišu mogli bi biti od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine”, istakao je Šmit.
Dodaje i da bi ovaj projekat mogao da podstakne razvoj industrije za preradu u širem području oko nalazišta.
Već neko vreme govori se da Vlada Srbije pregovara sa nemačkim automobilskim gigantom Mercedesom, australijsko-britanskom kompanijom Rio Tinto i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o realizaciji projekta koji podrazumeva izgradnju fabrike električnih automobila.
Potencijalna investicija, kako se navodi, zavisi od toga da li će se litijum eksploatisati u našoj zemlji, ali i od spoljnopolitičke orijentacije vlasti u narednom periodu.
Međutim, kako je „Vreme“ pisalo u tekstu „Da li će jadarit biti naš kriptonit“, bogatstvo litijumom zaista predstavlja stratešku prednost za osiromašenu zemlju kao što je Srbija.
Nažalost, svi preduslovi poput korupcije, netransparentnosti vlasti i kompanija te zakonska regulativa bliži su onim na Papui Novoj Gvineji nego Norveškoj gde se takođe masovno rudari. Zato ostaje bojazan da će od rudnog bogatstva Srbiji i njenim građanima ostati samo jalovišta.
Zaista je opravdano pitanje da li je iskopavanje litijuma u Srbiji šansa za razvoj ili katastrofa u najavi?
„Ako se ostvari projekat, selo više neće postojati“, tvrdi Zlatko Kokanović, 46-godišnji veterinar i poljoprivrednik iz Gornje Nedeljice, 12 kilometara udaljene od Loznice.
Ekološki prihvatljivo iskopavanje
Takođe jedno od glavnih pitanja jeste i da li postoji ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma. Za stručnjaka Nemačke agencije za mineralne resurse postoji mnogo načina za implementaciju održivog rudarstva i rudarskih operacija.
„Dakle, moraju postojati strogi regulatorni i ekološki okviri da bi se to osiguralo”, ističe Šmit i dodaje da se mora shvatiti da će rudarstvo uvek imati uticaj na životnu sredinu.
Na pitanje kada se može očekivati ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit odgovara da je taj proces otpočeo i da će se sve više sprovoditi.
Međutim, sa Šmitom se ne bi složili brojni stručnaci i aktivisti iz Srbije koji se protive otvaranju rudnika litijuma.
U samoj studiji Rio Tinta o uticaju na životnu sredinu, do koje je „Vreme“ došlo, detaljno se navode hazardi koji prete od rudnika, kako kompanija misli da ih spreči i priznanje brojnih negativnih uticaja na životnu sredinu uz navode da iskustvo pokazuje kako je „ekonomsko-sociološki uticaj“ na stanovništvo jedino što donosi benefite. Ali, i te „benefite“ neće imati svi.
B.G./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Da li je uopšte realno da institucije čuju glas zbunjenih građana, da zaustave strah, da postupe na osnovu principa javnog interesa? Može li se očekivati da Rio Tinto ili Jadar Litijum ne isisaju podzemno bogatstvo i ostave pustoš kada se za 50 godina završi radni vek rudnika? U projektu sanacije nakon prestanka rada rudnika nema odgovora, jer takav projekat za sada nije urađen
Bogatstvo litijumom zaista predstavlja stratešku prednost za osiromašenu zemlju kao što je Srbija. Nažalost, svi preduslovi poput korupcije, netransparentnosti vlasti i kompanija te zakonska regulativa bliži su onim na Papui Novoj Gvineji nego Norveškoj gde se takođe masovno rudari. Zato ostaje bojazan da će od rudnog bogatstva Srbiji i njenim građanima ostati samo jalovišta
U Meksiku su nacionalizovali litijum, ali u tom poslu hoće da sarađuju sa drugim zemljama, U Srbiji hoće da ga pretvore u valutu. Uveliko se priča o saradnji sa Mercedesom koji bi kod nas da pravi električne automobile, i sa Rio Tintom koji bi da kopa litijum potreban za baterije tih automobila
Kompanija već više od dve godine pokušava da dobije ključan dokument za iskopavanje litijuma, a Ministarstvo rudarstva i energetike čak 11 puta je produžilo rok za dopunu dokumentacije
Meštani Gornjih Nedeljica i ekološki aktivisti su otkriće "Vremena" dočekali kao trijumf. Nacrt studije Rio Tinta o životnoj sredini do kojeg smo došli ukazuje na brojne hazarde rudnika u dolini Jadra. Na terenu se bitka nastavlja, jer je opšte uverenje da ni vlast ni kompanija nisu digli ruke od ovdašnjeg litijuma
Ukinut je Prostorni plan za projekat "Jadar". Savo Manojlović je „nepismen“ i „lažov“
