Foto: Branislav Grković
Predlog da se 11 hidroelektrana izvuče iz EPS i prebaci u novu firmu koja bi bila formirana sa državnom kompanijom MVM za sada je odbijen. Teško je poverovati da je MVM predlog poslao bez prethodnih razgovora sa političkim rukovodstvom zemlje i to samo mesec dana nakon što je EPS posta akcionarsko društvo
Hidroenergetski korpus koji mađarska državna kompanija MVM želi da vidi u svom suvlasništvu zapravo su Drinsko-limske hidroelektrane, piše Demostat.
U okviru te celine nalaze se devet hidroelektrana – Bajina Bašta, RHE Bajina Bašta, Bistrica, Potpeć, Uvac, Kokin Brod, Zvornik, Ovčar Banja i Međuvršje, kao i dve male hidroelektrane – Vrelo i Radaljska Banja.
Drinsko-limske hidroelektrane odskora poseduju i jednu fotonaponsku elektranu Brana Lazići u kojoj se struja proizvodi solarnim panelima.
Da li je država dala znak?
Uz podsećanje da je na dnevnom redu sednice Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije 18. maja bila i tačka o predlogu da se 11 hidroelektrana izvuče iz EPS i prebaci u novu firmu koja bi bila formirana zajednički sa kompanijom MVM, Demostat je naveo da prema dosadašnjim informacijama, predlog MVM, barem za sada, nije prihvaćen.
Nakon što se informacija o dnevnom redu odbora pojavila u javnosti, Ministarstvo rudarstva i energetika Srbije saopštilo je da Nadzorni odbor EPS nije doneo odluku o osnivanju zajedničke kompanije i izdvajanju 11 hidroelektrana sa MVM.
Foto: Branislav GrkovićPrema Demostatu, ono što ovoj vesti daje na težini je činjenica da je MVM mađarska državna energetska kompanija, pandan EPS, koja snabdeva 70 odsto tamošnjeg tržišta električnom energijom, polovinu privrede i sve građane gasom i između ostalog, u svom vlasništvu ima nuklearnu elektranu Pakš.
Kako se navodi, teško je poverovati da je MVM ovakav predlog EPS poslao „iz vedra neba“, samo mesec dana posle preobražaja EPS u akcionarsko društvo, bez prethodnih razgovora sa upravom srpske kompanije i političkim rukovodstvom zemlje.
Negativne posledice
Stručnjaci, međutim, strahuju da bi izuzimanje hidrokapaciteta iz sastava EPS moglo da dovede do vrlo negativnih posledica po ovo preduzeće.
Na pitanje da li bi usvajanje predloga mađarske kompanije značilo de fakto privatizaciju EPS, ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević rekao je za Demostat da bi „otuđenje ove imovine dovelo ne samo do brzog bankrotstva EPS, već i do vrlo ozbiljnih finansijskih, strateških i političkih problema za Srbiju“.
„Proces evropskih integracija bi bio praktično obustavljen za dugi period, a nacionalna sigurnost bi bila dalje ugrožena“, kazao je Kovačević.
Objašnjavajući trenutno stanje u srpskoj energetici, Kovačević kaže da „ovog trenutka stvarna komercijalna vrednost objekata hidroenergije u Srbiji nije poznata“.
„Već 30 godina energetska politika onemogućava da ovi objekti iskažu svoju punu komercijalnu vrednost na evropskom tržištu. Prilike na tom tržištu su takve da vrednost ove vrste imovine znatno raste iz godine u godinu i može se očekivati dalji rast vrednosti u narednih 30 godina“, rekao je Kovačević.
Foto: Branislav GrkovićSvrsishodna upotreba ovih objekata je samo moguća ukoliko su oni pod suverenom kontrolom jednog nepodeljenog interesa, kazao je Kovačević i dodao da je potrebno da Srbija zadrži ove objekte potpuno u svom vlasništvu, donese i primeni novu energetsku politiku i omogući EPS da ih valjano upotrebi.
Za Demostata je upitno i zašto se u ovom geopolitičkom trenutku otvara pitanje zajedničkog ulaganja EPS sa mađarskom državnom firmom i da li bi ostvarenje predloženog plana zapravo predstavljalo jedan korak u dodatnom približavanju Srbije Rusiji.
„Iza mađarske državne energetske kompanije stoji Viktor Orban, koji je strateški partner ruskog predsednika Vladimira Putina u Evropi, dok kompanija MVM ima dugoročne ugovore sa ruskim Gaspromom“, naveo je Demostat.
B.G./FoNet/Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Reprezentativni prosvetni sindikati saopštili su da zbog nametnutog, prevremenog školskog raspusta nije moguće zaključiti ocene i da će zaposleni u prosveti nakon 20. Januara glasati o potpunoj obustavi rada
„U Srbiji može da se čuje – svi nas mrze, niko nas ne voli. Jedino nas sada Mađari vole. Ne vole nas muslimani, Bugari, ovi, oni. I na kraju, uvek se nađe – ne voli nas Vatikan. Uvek se nađe neki razlog“, kaže kardinal Ladislav Nemet
Da se nešto menja u Srbiji na svojoj koži su osetili ministar policije Ivica Dačić i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović. Došli su u Sava centar na proslavu rođendana hora „Čarolija“ da im aplaudiraju, a doživeli salvu zvižduka
Da bi umirila srednjoškolce, koji su se studentima pridružili na ulicama, vlast im je produžila zimski raspust. Mera, ipak, nije urodila plodom, so obzirom na to da đaci Jovine gimnazije već najavljuju da u školi ostaju i tokom raspusta
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
