Ekstremna desnica raste na egzistencijalnim strahovima ljudi. Vremena kriza, kakvo je naše obeleženo najezdom migranata na Evropu, pandemijom i ratom u Ukrajini, im pogoduju. Kada su Fejsbuk i Tviter počeli da ih cenzurišu, okrenuli su se Telegramu - sada tamo u kanalima sa preko hiljadu ljudi šire svoje ideje. Iako je prema mišljenju stručnjaka deo njih usisala Srpska napredna stranka, pitanje je koliko se njh otrglo kontroli
Ekstremna desnica doživela je transformaciju u proteklih petanestak godina – od velikih uličnih protesta, preko perioda pacifikacije i povlačenja na društvene mreže, do ponovnog buđenja i novih vidova oglašavanja. Pandemija korona virusa i rat u Ukrajini događaji su koji ove grupe trigeruju da postanu prisutnije u društvu i privuku nove članove.
Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i istraživačica desničarskih organizacija Dubravka Stojanović kaže za portal “Vremena” da sve što se dešava poslednjih godina njima “ide u prilog”: “od migrantske krize, preko pandemije, do rata u Ukrajini”.
Dodaje da oni “svu snagu crpe iz egzistencijalnih strahova ljudi”, te da je to za njih plodno tlo, koje im omogućava da “zloupotrebljavaju te strahove snažnim emocijama”.
Zato ne čudi da je korona virus došao kao naručen za ovakve organizacije. Cirkulacija teorija zavere oko nastanka virusa preplavila je njihove stranice od samog početka, ali je do erupcije došlo sa nabavkom vakcina i pokretanjem priča o kovid propusnicama.
Kovid mobilizacija
Protestima “antivaksera” iz avgusta i septembra 2021. godine pridružili su se i pripadnici ekstremno-desničarskih grupa. Iako ih nisu nužno oni predvodili, niti organizovali – iskoristili su ih kao uličnu platformu za iskazivanje sopstvenog nezadovoljstva
Uz obavezne ikone, i pod vođstvom liderke pokreta “Živim za Srbiju” doktorke Jovane Stojković, oko spomenika Stefanu Nemanji zaigralo se srpsko kolo. Među prisutnima prepoznati su i članovi Carostavnika.
Zoran Buljugić, jedan od članova ove organizacije – često domaćin na tribinama sa nemačkim neonacističkim partnerima, istovremeno je i predsednik Stručnog saveta pokreta “Živim za Srbiju”. Oni su na aprilskim izborima nastupali u sklopu liste “Suverenisti”, koju je predvodio Saša Radulović.
Kako je na promociji časopisa “Zentromag” naglasio Bojan Mandić predstavnik “Srbske akcije”, oni su bili prisutni i na julskim protestima 2020. godine. Naravno, iako je to praktično nemoguće dokazati, ovde se postavlja staro pitanje: kakva je bila njihova uloga tamo? Da li su izašli spontano i iskoristili proteste za sopstvenu promociju, ili su učestvovali u provokacijama policije, kako bi ona imala povod da reaguje i razbije demonstracije.
Telegram
Nova platforma za širenje njihovih ideja je svakako Telegram. Algoritmi Fejsbuka i Tvitera prepoznaju njihov sadržaj kao maligan i blokiraju im pristup mrežama, što oni sami nazivaju “cenzurom”. Sa druge strane, na Telegramu ne postoje nikakva ograničenja.
Takođe, sajtovi ovih organizacija svako malo se brišu sa interneta jer su prepoznati kao opasan sadržaj, što je recimo slučaj sa sajtom Nacionalnog srpskog fronta.
Nije poznato koliko organizacija “Srbska akcija” ima članova, ali zato njihov Telegram kanal ima oko 1.200 pratilaca.
Ranije se uglavnom pisalo o teorijama zavere oko pandemije i, kako oni kažu, “čišćenjem” grada od LGBT osoba, ali sada preovladavaju teme vezane za rat u Ukrajini, kao i standardno podsećanje na opskurne istorijske ličnosti. Takođe, redovno se pojavljuju poruke i fotografije “Imperijskog legiona”, ruske eskstremno-nacionalističke dobrovoljačke jedinice koja ratuje u Donbasu i koja sarađuje sa Srbskom Akcijom. Ova jedinica je zbog svojih radikalnih stavova čak i na meti zvaničnog Kremlja.
Kanal Zentrope broji oko 1.300 pratilaca, dok Carostavnik ima najmanje pratilaca – nešto manje od pet stotina.
Nisu svi članovi njihovih Telegram kanala nužno i članovi organizacija, ali je problematično što postoji i toliko ljudi koji bar delimično simpatišu ovako ekstremne ideje. To samo ukazuje na to da deo srpskog društva obojenog izraženim nacionalizmom relativizuje ove ideologije, smatrajući ih “srbskim”, a ne fašističkim kakve zapravo jesu.
Usisavanje u SNS
Dobar deo esktreno-desničarskih organizacija i njihovih lidera koji su bile aktivni sredinom prve dekade dvehiljaditih, kada su na čelu Srbije još uvek bile prodemokratske i zapadno orijentisane snage, ne postoji više u tom obliku. To se recimo desilo sa Obrazom i starim pokretom “1389”, kao i svim njihovim kasnijim derivatima.
Socijalni psiholog Jovan Bajford smatra da je razlog tome što se mnoge ideje poput “obožavanja Rusije, potenciranja problema Kosova, ili pogleda na ratove devedesetih – slažu u dobrom delu sa Naprednjacima”. “Ako bi se sutra desilo da sve te ideje odu na marginu i pojave se progresivne snage, pojaviće se novi pokreti”, zaključuje Bajford.
Sličnog mišljenja je i Dubravka Stojanović, dodajući da je po njenom mišljenju “njih Srpska napredna stranka usisala” i da ih “drži pod kontrolom”, što dokazuje njihova “dubinska veza, počevši od toga da sada može da se održi prajd”.
Srbska akcija, Zentropa i Carostavnik zvanično ne podržavaju aktuelni režim, što se može videti i iz njihovih obraćanja, ali ga svakako preferiraju u odnosu na one “bivše”.
U septembru će se održati Europrajd u Beogradu. Kako će se postaviti ove organizacije ostaje da se vidi. Može se očekivati i da će pojedini delovi desne parlamentarne opozicije glasno protestovati protiv događaja, što bi moglo mobilisati ekstremne desničare da im se pridruže na ulici.
Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta “Radikalno-desni ekstremizam” Balkanske istraživačko reporterske mreže (BIRN)
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Koalicija „Promena u koju verujemo“ podnela je krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što, oglušujući se o zakon, zloupotrebljava položaj predsednice Narodne skupštine i ne raspisuje ponovljene lokalne izbore u Zaječaru
Student Mašinskog fakulteta Luka Pešić priveden je nakon što je policija izvršila pretres njegove kuće. Studenti Mašinskog pozvali su kolege i građane da se okupe ispred Palate u znak podrške Pešiću
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
