I posle skoro tri meseca protesti studenata ne samo da ne jenjavaju, već dobijaju sve veću podršku. Oko 80 odsto građana Srbije podržava većinu zahteva studenata, a trećina populacije navodi da je učestvovala u aktuelnim protestima
Studentski protesti postali su ključni faktor političkih i društvenih promena u Srbiji, s potencijalom za dalje širenje i jačanje podrške – pokazuju rezultati novog istraživanja javnog mnjenja koje je sprovela Crta.
Konstatuje se da i posle skoro tri meseca protesti studenata ne samo da ne jenjavaju, već dobijaju sve veću podršku. Oko 80 odsto građana Srbije podržava većinu zahteva studenata, a trećina populacije navodi da je učestvovala u aktuelnim protestima.
Umesto besa, straha i zabrinutosti, među građanima sada preovladavaju nada i optimizam, i to upravo zahvaljujući protestima i studentima. Studentske proteste podržava 64 odsto građana, a najveći rast podrške u poslednjih mesec dana beleži se među onima koji inače podržavaju partije na vlasti. Sada svaki peti građanin kojem su bliže partije vlasti podržava proteste, a krajem decembra bilo ih je upola manje, ocenjuje u saopštenju CRTA.
Dodaje se da građani veruju da protesti mogu doneti pozitivne promene – 46 odsto njih smatra da zemlja ide u dobrom pravcu naspram 38 odsto koji misle suprotno. Rast optimizma u pogledu budućnosti zemlje, kako pokazuju podaci iz istraživanja, jasno proizilazi iz energije koju su doneli studentski protesti, a ne iz poverenja u državnu politiku i stanje ekonomije.
Studentima veruje gotovo 60 odsto građana a isto toliko smatra i da predsednik Republike nije nadležan za rešavanje studentskih zahteva, navodi se u saopštenju.
Više od polovine građana (52 odsto) deli stav da studentski zahtevi nisu ispunjeni, smatrajući da su studenti i predstavnici fakulteta jedini pozvani da ocene da li su zahtevi ispunjeni.
Većina građana ne veruje medijskim i političkim manipulacijama kojima se pokušavaju diskreditovati studenti. Za 72 odsto građana protesti su posledica državnog nemara i korupcije, a ne pokušaj „obojene revolucije” ili „vojvođanskog separatizma”. Štaviše, korupcija se vidi kao ubedljivo najveći problem u Srbiji, zaključuju iz organizacije CRTA.
Celo istraživanje dostupno je ovde.
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Šta naprednjački megafon Dragan J. Vučićević želi da postigne govorom verske i nacionalne mržnje usmerenim ka studentima iz Novog Pazara i kakav je njegov efekat?
„Vreme“ istražuje kako je mafijaška likvidacija u Beogradu na vodi ogolila da policija posmatra i štiti kriminalce, umesto da ih hapsi. Pa ih još ubiju na njihove oči
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
