Dvadeseti dan invazije: Pogođena desetospratnica u Kijevu

Oprečne vesti

Dvadeseti dan rata u Ukrajini počeo je informacijom Rojtersa da je Aleksij Arestovič, savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika rekao „mislim da će rat biti gotov u maju, početkom maja, treba da imamo mirovni sporazuim, možda mnogo ranije, videćemo, govorim o najnovijim mogućim datumima“.

Tri sata kasnije je javljeno da je Arestovič ocenio da je rat na raskrsnici. „Ili ćemo se dogovoriti ili će Rusi napraviti drugi pokušaj ofanzive“.

Do kraja dana održana je još jedna runda mirovnih pregovora, biće nastavljena u sredu.

Dok su pregovori trajali, objavljen je Tvit Mihai Podoljaka, jednog od ukrajinskih pregovarača da je fokus pregovora na prekidu vatre i povlačenju ruskih trupa iz Ukrajine. Takođe je javljeno da je Igor Žovkva, pomoćnik ukrajinskog predsednika rekao je da su pregovori sa ruskim predstavnicima postali konstruktivni zato što je Rusija prestala da zahteva predaju Ukrajine.

Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik Rusije pri UN, rekao je da će opšti prekid vatre biti postignut „kada budu sprovedeni uslovi koje je postavila Rusija“.

Kijev, aerodrom, Harkov…

Takođe ujutro, nastavljeno je rusko bombardovanje Kijeva. Navodno je pogođena desetospratnica. Gradonačelnik Vitalij Kličko je rekao da je poginulo četvoro ljudi. Satelitski snimci pokazuju da je ranije pogođena skoro svaka kuća u selu Mošun kod Kijeva.

U noći između ponedeljka i utorka dve ruske rakete pogodile su aerodrom u Dnjepru na istoku Ukrajine i oštetile zgradu.

Nakon napada u ponedeljak na televizijski toranj u regionu Rivne, pronađeno je devetnaest mrtvih i isto toliko ranjenih. Očekuje se da ispod ruševina ima još žrtava. U granatiranju Harkova poginulo je sedmoro ljudi. Zvaničnici su saopštili da je grad samo u ponedeljak granatiran 65 puta, a da je od početka rata uništeno 600 stambenih zgrada.

Satelitski snimci Marijupolja otkrili su da je bolnica u naselju Žovtenejvi pogođena, a čini se da je pogođen i stambeni kompleks u njenoj blizini. Ne zna se koja strana je odgovorna za ovu štetu. Vidi se da su pogođene i brojne kuće u naselju Primorski, i u centralnoj zoni grada.

Evakuacija iz Marijupolja i Sumija

Iz Marijupolja, lučkog grada na jugoistoku, koji je pod ruskom opsadom, izašlo je oko 20.000 ljudi, saopštilo je ukrajinsko predsedništvo. Pre toga, grad je napustilo i oko 2000 automobila. Lokalni zvaničnici su javili da ih još toliko čeka na izlazak.

Moskva je u ponedeljak dozvolila humanitarni konvoj i tom prilikom je iz grada evakuisano oko 150.000 ljudi. Procenjuje se da u gradu ima još oko 350.000 stanovnika. Prema ukrajinskim informacijama, humanitarni konvoj sa hranom za ljude koji su ostali u gradu, Rusija je blokirala.

UN su objavile da je broj izbeglica iz Ukrajine dostigao tri miliona, a da je među njima 1,4 miliona dece i oko 157.000 stranih državljana.

Više od 100 autobusa napustio je oblast Sumi na severoistoku Ukrajine

Poginuli novinari

U napadu na Kijev, Nikolajev i Irpin  ubijeni su novinar Foks njuza Bendžamin Hol i kamerman Pjer Zekrzevski, i ukrajinska novinarka Oleksandra Kavšinova, koja je radila sa Holom od početka invazije. Imala je 24 godine.

Sankcije Rusiji

Brisel je pozvao sve zemlje koje se nisu pridružile sankcijama protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu da to učine, kako bi se Rusija primorala da zauistavi pokolj i povuče snage iz Ukrajine.

Crna Gora je usvojila paket sankcija Rusiji, koji je već izglasala EU. Paket se odnosi na predsednika Rusije Vladimira Putina, premijera Mihaila Mišustina, ministra spoljnih poslova Sergejaa Lavrova, ministra unutrašnjih poslova Rusije Vladimira Kolokoljceva, Ramzana Kadirova, predsednika ruske Republike Čečenije, bivegi predsednika Rusije i aktuelnog potpredsjednik Ruskog veća sigurnosti Dmitrija Medvedeva.

Ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji saopštio je da ta zemlja odbija da se priključi sankcijama protiv Rusije.

Sankcije svetu

Kao odgovor na sankcije koje su donele EU i SAD protiv Rusije, Rusija je odgovorila zabranom ulaska predsedniku Džozefu Bajdenu, američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, sekretaru odbrane Lojdu Ostinu, nacionalnom bezbednosnom savetniku Džejku Salivenu, direktoru CIA-e Vilijamu Barnsu, sekretarki Bele kuće Džen Psaki, i drugima zbog „izuzetno rusofobične politike koju vodi sadašnja administracija SAD“.

Takođe, kao odgovor na sankcije Kanade, Rusija je stavila na crnu listu 313 kanadskih državljana uključujući i premijera Džastina Trudoa.

Novac za Ukrajinu

Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je zakon kojim odobrava finansiranje Ukrajine sa 13,6 miliona dolara.

Bela kuća je u utorak potvrdila da će Bajden 24. marta otputovati u Brisel na NATO samit na kojem će se razgovarati o napada Rusije na Ukrajinu.

Jens Stoltenberg je izjavio da će danas u sredu lideri NATO početi da razgovaraju o konkretnim merama za dugoročno jačanje bezbednosti, zato što je invazija na Ukrajinu stvorila „novu bezbednosnu realnost“ u Evropi.

Strani lideri kod Zelenskog

Mateuš Moravjecki, premijer Poljske, njegov zamenik za bezbednost Jaroslav Kačinjski, premijer Slovenije Janez Janša i češki premijer Petr Fiala doputovali su vozom u Kijev. „Cilj posete je da se izrazi nedvosmislena podrška Evropske Unije Ukrajini i njenoj slobodi i nezavisnosti“ napisao je Petr Fiala na Tvitu. Ovo je prva poseta stranih lidera Ukrajini.

Nekoliko sati nakon dolaska sastali su se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Savet Evrope

Dvadesetog dana rata kasno uveče, lideri Saveta Evrope jednoglasno su zaključili da „Ruska Federacija više ne treba da bude država članica“ tog tela. „Delovanjem u Ukrajini, ruske vlasti oduzimaju ruskom narodu prednosti članstva u Savetu Evrope kao najnaprednijeg sistema zaštite ljudskih prava na svetu, uključujući nadležnost Evropskog suda za ljudska prava“ piše u saopštenju.

Pre toga, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je Rusija formalno napustila Savet Evrope, ali da ostaje otvorena za saradnju sa članovima te organizacije. Prema rečima Petra Tolstoja šefa ruske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Rusija je donela svojevoljnu,

izbalansiranu i promišljenu odluku, a za narušavanje odnosa između svoje zemlje i Saveta Evrope krivi „zemlje NATO, koje temu ljudskih prava koriste u sopstvenim geopolitičkim interesima.“

S.Ć./ Tanjug/ FoNet/ NovaS/ Danas/Blic

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com