Druga blokada Srbije: Dan posle

Građani Srbije su se probudili iz učmalosti.

To bi u najkraćem bila ocena druge blokade Srbije zbog spornih zakona o referendumu i eksproprijaciji u subotu 4. decembra.

Ali se ne radi samo o zakonima koji, prema oceni organizatora, treba Rio Tintu da omoguće da brzo i nesmeteno počne da eksploatiše srpski litijum u dolini Jadra. I tu Vučić/Brnabić/Pink/Informer & Co jesu u pravu: Na ulicama su ljudi demonstrirali i svoje nezadovoljstvo narodnjačkom vlašću i predsednikom Aleksandrom Vučićem, takvima, kakvi jesu.

Broj ljudi koji su se priključili protestima bio je za opoziciju u širem smislu ohrabrujuć, a za vlast zabrinjavajuć. Građani su izašli na ulice u daleko većem broju nego prošlog vikenda i to uprkos prikrivenim pretnjama Predsednika i njegovih ljudi. Strah se raspršio, a to u autokratskom sistemu uključuje sve alarme.

Reka ljudi koja je kuljala Beogradom, Novim Sadom, Nišom, Kragujevcem, Šapcem… na pedesetak lokacija, probila je branu kontrolisnih medija, lakrdijaškog parlamenta, policije, batinaša sa kapuljačama na glavi. Kada ne može da se kanališe kroz državne institucije koje su pretvorene u naprednjačke tvrđave, nezadovoljstvo se izlije na ulicu.

Na civilnu scenu Srbije su iskoračili neki mladi ljudi bez trunčice straha i sa očiglednim organizatorskim sposobnostima. Gde god je bilo provokacija, građani u protestu nisu ustuknuli, već su oterali napadače. Levi kroše u Šapcu koji je zaustavio bager koji je hteo da raskrči ljudsku blokadu postao je simolična slika dve blokade Srbije.

Atmosfera na protestima je bila takva, da se stekao utisak da se građani ne bi povukli ni da su na njih krenuli kordoni policije opremljeni za razbijanje demonstracija. Verovatno se zbog toga i zbog masovnosti protesta odustalo od intervencije policijskih i parapolicijskih jedinica i odreda.

To do apsurda dovodi tvrdnju vlasti da se radilo o šačici „terorista“ koji za zapadne pare hoće nasilnički „lopova“ Đilasa da dovedu na vlast – ako se radi o teroristima, država je morala da interveniše, a ako nije, šta to govori o državi?

Ministar policije  Aleksandar Vulin ovog puta je odustao od toga da demonstrira hrabrost bliskim susretom sa demonstrantima pred uključenim kamerama.

Vlast je na sve to uključila autopilota. Na televiziji Pink je čitav dan emitovana specijalna emisija sa uobičajnim gostima pod nazivom „Teroror protiv naroda“. Paraleno su puštani snimci „Predsednika sa narodom“ u portalu crkve u Gornjim Nedeljicama.

„Destine plaćenika“ koji su „maltretirali milione  pristojnih građana“ naterali su u subotu predsednika Vučića da kaže da će se izmeniti Zakon o ekproprijaciji. Čovek čija vlast se zasniva na nepopostljivosti makar verbalno je najavio da će da popusti.

Što opet dovodi do apsurda njegovu tvrdnju da „dok  je on živ ulica neće određivati politiku Srbije“, makar je sve to na Pinku predstavljeno tako da Predsednik hoće da izađe u susret za svoju dedovinu zabrinutim meštanima iz doline Jadra sa kojima je razgovarao u crkvi. Vučić veoma dobro zna da je svako „popuštanje pred ulicom“ opasan presedan.

Ali je morao da kupi vreme dok se vlast ne sabere jer je odgovor na dve subotnje blokade bio neuverljiv. Čini se da su stratezi vlasti došli do zaključka da se ovi protesti neće kao prethodni tek tako izjaloviti.

Za naprednjačku vlast zabrinjavajuć presedan je i da se nacionalni heroj Novak Đoković preko tvitera oglasio fotografijom na kojoj se vidi nepregledna kolona ljudi na Gazali čime je opovrgnuo parolu Vučića i njegovih ljudi da se radi o „desetinama demonstranata“.

Sa trona Svetskog broja jedan je raskrinkao lažne tvrdnje i izrazio simpatije prema onima koji „terorišu narod“. Možda mu baš to nije bila nemera, ali je to politički efekat njegovog tvita.

Đokovićeveva poruka uz fotografiju „Čist vazduh, voda i hrana su ključevi zdravlja. Bez toga, svaka reč o ’zdravlju’ je suvišna“ je pala u drugi plan.

Dnevne vesti, analize, komentare i intervjue čitajte na www.vreme.com