Narodno pozorište u Beogradu ugostiće predstave sa Kosova kao simbol saradnje „dve zemlje“? Naravno da neće. Ali, neki mediji su ipak naseli na ironično izmaštano saopštenje kosovskog dramskog pisca Jetona Neziraja
U sredu je više beogradskih medija prenelo da će tobože na jesen beogradsko Narodno pozorište organizovati „Nedelju kosovskog pozorišta u Beogradu“.
Direktor Narodnog pozorišta i kadar Srpske napredne stranke Svetislav Goncić navodno je rekao: „Krajnje je vreme da naše dve zemlje okrenu pogled ka budućnosti.“
Zvuči neverovatno? Zato što i jeste neverovatno.
„Saopštenje“ je na Fejsbuku objavio, a potom i medijima prosledio najpoznatiji kosovski dramski pisac Jeton Neziraj.
Na ovo ironično saopštenje – očito napisano posle otkazivanja festivala „Mirdita, dobar dan“ i zabrane gostovanja predstave „Knjiga o Milutinu“ na Kosovu – naselo je nekoliko redakcija.
Oni su isprva kao ozbiljno preneli saopštenje Nezirajeve organizacije Ćendra Multimedija koja je navodno potpisala memorandum o saradnji sa Narodnim pozorištem.
Milan Radoičić knjigu piše
Tu se recimo navodi da će na tobožnjoj sedmici kosovskog pozorišta u Beogradu biti prikazana predstava „Handke projekt“ kao i predstava mladih srpskih glumca, pod nazivom „Banjska – naš bol i ponos“.
„Ova predstava će biti napravljena od iskaza svedoka, arhivske građe, fotografija, snimaka sa dronova, sadržaće i odlomke iz knjige ‘Dnevnik Banjske’ čiji je autor Milan Radoičić“, bilo je navedeno u ironičnom saopštenju.
Takođe je pisalo da će biti izvedena predstava o albanskoj porodici pedesetih godina u Beogradu, koja ima 43 člana, a bavi se odžačarskim zanatom. Posle premijere će Narodno pozorište iz Beograda će podići „spomen-odžak“ vrednim Albancima u obliku obeliska.
Neki mediji su potom izbrisali ovo saopštenje, a neki preradili tekst upoznajući čitaoce da je u pitanju bila „lažna informacija“.
Kritike na račun Beograda i Prištine
Neziraj je nedavno kritikovao vlasti u Beogradu i Prištini jer sprečavaju kulturnu razmenu i saradnju.
Festival „Mirdita“, koji je krajem juna zabranjen u Beogradu, trebalo je da počne predstavom „Otac i otac“ po Nezirajevom tekstu koji podseća na nestanak više od 1600 osoba na Kosovu posle završetka rata.
Pre zabrane, Neziraj je o huškanju protiv festivala za „Danas“ rekao: „Javno mnjenje se i dalje truje, dezinformiše i obmanjuje skoro svim što ima veze sa Kosovom, sa Albancima. Dakle, ne štedeći čak ni umetnike, intelektualce i aktiviste sa Kosova. Naša društva su sva bolesna, u jednom ili drugom obliku, međutim, bojim se da je epicentar bolesti u Srbiji.“
Mesec dana ranije, Neziraj je kritikovao zabranu gostovanja predstave Zvezdara teatra „Knjiga o Milutinu“ na Kosovu. On je zabranu nazvao „skandaloznom i sramnom“.
Još nije poznato šta je Neziraj hteo da postigne ironičnim saopštenjem o navodnoj saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu. Možda da predoči kako bi moglo da bude ako ikada dođe do „normalizacije“ odnosa između Beograda i Prištine.
Možda je hteo da vidi da li će ijedan medij uopšte moći da poveruje u to da su odnosi toliko normalni da je „nedelja kosovskog pozorišta“ moguća u srpskoj nacionalnoj instituciji.
Ako je to bio performans, nije loše prošao – na „vest“ je naela nekolicina medija.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
