Veliki jubilej Dvorana Kulturnog centra Beograda u Kolarčevoj 6 obeležiće pokretanjem novog festivala, dodelom počasnih sedišta odabranim filmskim autorima, digitalnom arhivom ličnih priča iz bioskopa, filmskim maratonom, izložbom u Filmskoj galeriji i novim vizuelnim identitetom, a sve pod sloganima „Bolje je u bioskopu” i „Mesta nisu numerisana, ali su neka rezervisana”
Dvorana Kulturnog centra Beograda najstariji je aktivni bioskop u Beogradu. Otvoren je 19. oktobra 1963. godine projekcijama animiranog filma „Solista‟ Nikole Majdaka, „Drugovi” i dugometražnim igranim filmom „Radopolje‟ Stoleta Jankovića, jednog od laureata Festivala u Puli. U tadašnjoj štampi odmah je prepoznat kao „specijalizovana bioskopska dvorana namenjena prvenstveno projekcijama kratkometražnih i dokumentarnih filmova” (Borba i Politika). U narednih šest decenija, DKC je postao mesto susreta publike (upravo oni koji od filma traže nešto više od holivudske filmske konfekcije, koji imaju radoznali duh i želju za drugačijim filmovima koji ne nude laka rešenja), velikih i manjih kinematografija (DKC je dom skoro svim najvažnijim festivalima naše kulturne scene, a neki od njih, poput Festivala autorskog filma i Slobodne zone, nastali su upravo ovde), reditelja i glumačkih veličina.
Veliki jubilej – 60. godina postojanja Dvorana Kulturnog centra Beograda obeležiće pokretanjem novog festivala, dodelom počasnih sedišta odabranim filmskim autorima, digitalnom arhivom ličnih priča iz bioskopa, filmskim maratonom, izložbom u Filmskoj galeriji i novim vizuelnim identitetom, a sve pod sloganima „Bolje je u bioskopu” i „Mesta nisu numerisana, ali su neka rezervisana”!
Počasna bioskopska sedišta biće dodeljena istaknutim autorima koji su obeležili srpsku i jugoslovensku kinematografiju protekle decenije: Đorđu Kadijeviću, Zdravku Šotri, Boro Draškoviću, Milošu Radivojeviću, Želimiru Žilniku, Lordanu Zafranoviću, Srđanu Karanoviću, Goranu Markoviću, Slobodanu Šijanu, Rajku Grliću, Emiru Kusturici i Darku Bajiću. Posebno mesto biće dodeljeno i dugogodišnjoj glavnoj urednici programa, Vesni Danilović. Bioskopska mesta nisu i nikada neće biti numerisana, ali će neka od ove godine biti rezervisana.
Ako je dovoljno dugo u poslu, svaki filmski reditelj ima bar jedan omiljeni projekat na kojem je radio godinama, a koji nikada nije snimio. Inspirisan odeljkom iz knjige Rajka Grlića „Neispričane priče”, Stefan Arsenijević, reditelj, filmski urednik DKC u prethodnom periodu i jedan od glavnih autora koncepcije programa godišnjice, pokreće zajedno sa Kulturnim centrom Beograda festival za koji verujemo da ne postoji nigde u svetu: prvi međunarodni Festival nesnimljenog filma. Tokom tri dana – od 19. do 21. oktoba – reditelji Rajko Grlić, Goran Marković i Srđan Karanović govoriće o svojim filmovima na kojima rade godinama, ali koji nikada nisu videli tamu bioskopskih sala. Filmove ćete doživeti i kroz čitanja delova scenarija. Svako veče biće zaokruženo istaknutim snimljenim filmom ovih reditelja, a ulaz sva tri dana, na sve programe, je slobodan.
U nedelju, 22. oktobra, program jubileja završavamo filmskim maratonom pod nazivom „Non-stop bioskop” kao omaž programu koji je osmislila prva filmska urednica DKC-a, Marija Marinčić Majdak. Od jedanaest do jedanaest sati (11–23) prikazivaće se aktuelni, evropski filmovi po popularnoj ceni od 200 dinara. Kao ekskluzivna poslastica, pre projekcija koje počinju od 15/17/19/21 i 23 sata biće prikazivani filmski žurnali iz oktobra i novembra 1963. godine ljubaznošću Filmskih novosti.
U Filmskoj galeriji dočekaće vas hronologija najznačajnijih datuma iz rada Dvorane Kulturnog centra Beograda.
Bolje je u bioskopu! Dobrodošli u kultni bioskop dobrog filma!
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti u blokadi na beogradskom Trgu Slavija organizovali su skup na kome su prisustvovali akademci, aktivisti i građani iz drugih delova Srbije. Skup na Slaviji počeo je oko 18 časova, a završen je nekoliko minuta pre 20 časova. Okupljanja su tokom dana održana na četiri lokacije u Beogradu, odakle su kolone krenule ka Slaviji. Po završetku skupa, počeli su simultani sukobi koji su završeni oko 22 časa
Za ulazak u takozvani Ćacilend u Pionirskom parku, prema svedočenju reporterki „Vremena“, potrebno je izgovoriti ime mesnog odbora. Grupe organizovano ulaze uz kontrolu obezbeđenja i prisustvo jakih policijskih snaga
Prijatelji i kolege oprostili su se danas na komemoraciji od nedavno preminulog istaknutog karikaturiste Predraga Koraksića Koraksa, opisujući ga kao hrabrog „čuvara zdrave pameti“ u Srbiji
Zašto gore poznati lokali? Kakva je tu uloga Ćacilenda, najvećeg skupa kriminogenih osoba na otvorenom posle dvorišta Centralnog zatvora? I kako je MUP postao krovna organizacija konfederacije mafijaških klanova
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
