Direktor škole javni funkcioner, a šta će biti Tomislav Nikolić?

Da li će krug državnih službenika čija će imovina biti pod lupom biti dovoljno širok? Još dva dana traje javna rasprava o izmenama Zakona o sprečavanju korupcije čiji se veći deo odnosi na definisanje javnog funkcionera. 

Deo nevladinih organizacija zatražila je da se javna rasprava zbog godišnjih odmora pomeri za septembar. Iako se navodi da se u predloženim izmenama vidi pomak, civilni sektor upozorava da se pojedine odredbe moraju preciznije definisati. 

Izmenama zakona predviđeno je da javni funkcioneri ponovo budu i direktori škola, bolnica, ustanova, ali i predstavnici izvršne vlasti. To je jedna od preporuka tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, i uslov da se napreduje na tom polju, kažu u Ministarstvu pravde.

„Ubuduće će javni funkcioneri biti i šefovi kabineta i savetnici lica na najvišim izvršnim funkcijama poput predsednika i potpredsednika Vlade, kao i posebni savetnik ministra kako bi se i na njih primenili standardi integriteta, pravila o nespojivosti javnih funkcija, dužnost prijave sukoba interesa, imovine, prihoda i poklona, kao i ograničenja po prestanku radnog odnosa“, navode iz Ministarstva pravde.

Propuštena prilika

Zlatko Minić iz organizacije Transparenost Srbija ocenio je za N1 da je propuštena prilika da se izmenama Zakona o sprečavanju korupcije reše još neki problemi koji nisu deo preporuka GREKO.

Kako je naveo za N1, izmene i dopune Zakona donose samo kako bi se štikliralo da je Srbija ispunila preporuke koje je dala Grupa država protiv korupcije (GREKO).

Minić dodaje da je ovim izmenama i dopunama ispravljen propust iz ranijeg Predloga zakona o upravljanju privrednim društvima, prema kom direktori javnih preduzeća više ne bi bili javni funkcioneri.

Međutim, problem je i što nacrt zakona predviđa da javni funkcioner neće biti direktor u nekoj firmi, ako država u njoj nema 50 ili više odsto vlasništva.

„Vi ćete imati situaciju da predstavnik države u Beogradu na vodi neće biti javni funkcioner jer država u tom preduzeću ima 32 odsto vlasništva“, navodi kao primer Minić.

A šta je sa Nikolićem?

Pravnica Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) smatra da izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije su takve da dodatno komplikuju odgovor na pitanje ko će se u budućnosti smatrati javnim funkcionerom u Srbiji.

„Isto važi i za Tomislava Nikolića, te ne možemo jednoznačno odgovoriti na vaše pitanje. To je ujedno i najveći problem predložene izmene zakona. Već nekoliko dana se u medijima vodi debata o tome kako pravilno pročitati predloženu izmenu deifnicije javnog funkcionera i čini mi se da je zabrinjavajuća činjenica da je debata o ovom pitanju uopšte moguća. Ukoliko su definicije zakonskih pojmova nejasne, konfuzne i podložne najrazličitijim tumačenjima, one ne mogu odgovoriti osnovnom zadatku. U ovom konkretnom slučaju se radi o sprečavanju korupcije funkcionera u organima javne vlasti“, ukazuje Mandić.

Vlada Srbije je 2017. godine imenovala Tomislava Nikolića na mesto predsednika Saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, ali po mišljenju Agencije za sprečavanje korupcije, on nije javni funkcioner.

Kako su iz Agencije 2021. godine objasnili za portal Nova.rs, Savet koji predvodi Tomislav Nikolić nije organ javne vlasti, već koordinaciono telo, te on, shodno tome, više nije u obavezi, tri godine nakon isteka predsedničkog mandata, da dostavlja podatke o imovini.

Funkcionerska kampanja

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković smatra da nije dovoljno jasno precizirano ono što se tiče funkcionerske kampanje.

„Trebalo bi jasno uspostaviti mehanizme odgovornosti i sankcije. I to nakon toga primenjivati. Dakle, osmisliti jedan efikasan sistem za praćenje. To je nešto što nedostaje čitavom okviru za borbu protiv korupcije. Jer, zaista moramo da budemo svesni toga da, kada je u pitanju borba protiv korupcije, tu je politička volja suštinska“, ukazuje Selakovićeva.

I Zlatko Minić ovo navodi kao propust.

„Jedna od ključnih propšuštenih prilika je da se reguliše funkcionerska kampanja“, rekao je Minić.

Ističe da funkcionerska kampanja stvara ogromnu prednost funkcionerima, i da je ta na prethodnim izborima bila fiktivno uređena time što je u određenom delu kampanje, određeni mediji nisu mogli da prenose ono što funkcioneri rade.

Dodao je i kako država nije pokazala volju da uvede krivično delo nezakonito bogaćenje, iako je osam evropskih država već to učinilo.

Na suprotnim stranama

Predstavnici opozicije smatraju da tekst zakona nije precizan i da zbog te, kako kažu, jezičke igrarije vlasti, direktori javnih preduzeća ili državni sekretari, mogu da budu spaseni antikorupcijske kontrole, prijave i provere imovine, sukoba interesa, kumulacije funkcija, jer ih zakon možda ne prepozna kao javne funkcionere.

„Zakonopisci vrlo dobro znaju kako se jasno piše, a ne ovakva dvojakost značenja da ostane u Zakonu i to je problematično, jer ukoliko formulacija ostane ovakva kakva je sada, ja nemam nikakvu dilemu da će ona biti predmet zloupotreba koja podrazumeva legalizaciju korupcije i aboliranje lopovluka“, kazala je narodna poslanica Marinika Tepić.

Ministarka pravde demantuje ove tvrdnje. Kaže Zakon se menja u skladu s preporukama Saveta Evrope i definicija javnog funkcionera se proširuje.

„Javna rasprava nema za cilj ‘legalizaciju korupcije’. Potpuno su netačni navodi Marinike Tepić da se, ukoliko ostanu trenutne formulacije, otvara mogućnost da hiljade javnih funkcionera, direktori, v.d. direktora, državni sekretari budu zaštićeni i za lopovluk abolirani. Niko neće biti zaštićen, što se može videti i površnim čitanjem izmena i dopuna Zakona“, saopštila je ministarka pravde Maja Popović.

B.G./N1/RTS/Nova.rs

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com