Zahvaljujući Berlinskom procesu postepeno se ukidaju roming tarife za internet i telefonske pozive između zemalja Zapadnog Balkana. Evropska unija je u region uložila 30 milijardi evra, ali se odnos Beograda i Prištine nimalo nije poboljšao
Samitom Berlinskog proseca koji je počeo u ponedeljak obležava se 10 godina od početka ovog regionalnog projekta, a Srbiju na Samitu predstavlja predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević.
On će učestvovati na panelima posvećenim regionalnoj saradnji i zajedničkom regionalnom tržištu, kao i Zelenoj agendi, povezivanju i energetici.
Na Samitu su potpisane Deklaracija podrške Akcionom planu o zajedničkom regionalnom tržištu i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju.
Na jubilarnom skupu učestvuje i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Šolc: EU kompletna samo sa Zapadnim Balkanom
Samit je zvanično nemački kancelar Olaf Šolc koji je istakao da je EU kompletna samo sa Zapadnim Balkanom kao svojim delom.
„Zato želim da poručim našim prijateljima iz Beograda i Prištine – nemojte dopustiti da vas prošlost odvrati od puta ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti“, kazao je Šolc.
Nakon toga su održana dva radna sastanka i radni ručak na kojima će sa učesnicima razgovarati o temama kao što su regionalna saradnja i zajedničko regionalno tržište, zelena agenda za Zapadni Balkan, a tema će biti i budućnost Berlinskog procesa.
Potpisane su i Deklaracija podrške Akcionom planu o zajedničkom regionalnom tržištu i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju.
„Rezultati koji nisu za potcenjivanje“
Vučević je uoči Samita rekao da je Berlinski proces značajan za regionalnu stabilnost i da je „uz manji ili veći uspeh ostvario rezultate koji nisu za potcenjivanje“.
Istakao je da je Srbiji važno sve što doprinosi stabilizaciji regiona, sve što nas udaljava od sukoba i što donosi benefit za građane, što stvara uslove za rast plata i penzija, ali da u Berlin ide sa dozom opreza, jer „uvek postoji opcija da neko i taj skup iskoristi za neku optužbu na račun Srbije“.
Pa je pojasnio da je zabrinut da bi „mogla da se dogodi i neka nova provokacija Prištine“.
Vučević je naveo i da će i premijer Kosova Aljbin Kurti biti u Berlinu, da neće imati bilateralni sastanak sa njim, ali da će biti u formatu gde će se nalaziti zajedno.
Berlinski proces je pokrenut 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel i od tada se Samit održavao u raznim gradovima – u Londonu, Parizu, Beču, Poznanju.
Brojne dobrobiti Berlinskog procesa
Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans ukazala je da su zahvaljujući Berlinskom procesu postignuti brojni tehnički i ekonomski uspesi koje građani mogu da osete.
„Kada putuju po regionu građani mogu da pređu granicu samo sa ličnom kartom, a doprinosi Berlinskog procesa su i to što nema rominga u zemljama obuhvaćenim procesom, i to što su smanjene cene rominga sa državama Evropske unije i što se ide ka tome da se u potpunosti ukine roming sa zemljama EU“, rekla je Popović za „Vreme“.
Dodala je da benefite Berlinskog procesa najviše oseća privreda, jer su 2020. godine uspostavljeni „zeleni koridori“ koji omogućavaju jednostavnije procedure prelaska za kamione.
Ona je istakla da su na političkom nivou izostali rezultati u okviru Berlinskog procesa
„Svi bilateralni problemi koje smo imali pre 10 godina su ostali, pa su diskutabilni rezultati Berlinskog procesa u političkoj sferi. Odnosi Beograda i Prištine su se pogoršali za 10 godina. Osim toga imamo lošu situaciju između Prištine i Sarajeva. Bez obzira na to što su lideri potpisali sporazum o slobodnom kretanju sa ličnim kartama, još postoji vizni režim između Kosova i Bosne i Hercegovine (BiH), što je problem za kreiranje zajedničkog regionalnog tržišta koje je inicijativa Berlinskog procesa“, rekla je Popović.
Ona je ukazala da je u ponodeljak Kosovo unilateralno povuklo vize za BiH i dodala da ostaje da se vidi da li će to i BiH uraditi.
„To je problem zbog Milorada Dodika i Republike Srpske koja zbog pitanja nezavisnosti Kosova odbija da ukine taj vizni režim“, zaključila je Popović.
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
