Danas je u Berlinu počeo još jedan samit šefova država i vlada Zapadnog Balkana. Kancelar Olaf Šolc je govorio o evropskoj perspektivi, kako Evropska unija nije kompletna bez ovih „šest“ država i kako one mogu da računaju na Nemačku. Baš lepo
Dinamična konferencija za medije Vučića i Šolca, zbog neslaganja oko pitanja Kosova i sankcija Rusiji, zamaglila je važnu poruku nemačkog kancelara da bi lideri regiona trebalo da se vrate Berlinskom procesu. Nije to ništa drugo nego poruka otvorenim Balkancima, Vučiću i Rami, da se okanu Otvorenog Balkana i vrate kreiranju zajedničkog regionalnog tržišta na kom se pod okriljem Evropske unije radilo godinama unazad
Sastanci liče na ritual, napredak je sporadičan i nije suštinski, a ulazak Srbije i komšiluka u EU se ne nazire, piše nemačka štampa nakon sastanka Berlinskog procesa u glavnom gradu Nemačke
Zahvaljujući Berlinskom procesu postepeno se ukidaju roming tarife za internet i telefonske pozive između zemalja Zapadnog Balkana. Evropska unija je u region uložila 30 milijardi evra, ali se odnos Beograda i Prištine nimalo nije poboljšao
Berlinski proces pokrenut je 2014. kao platforma za jaču saradnju između šest zemalja Zapadnog Balkana i EU. Deset godina nakon pokretanja procesa, mnogi dogovori ostali su neispunjeni
Berlinski proces, pokrenut pre deset godina, okuplja ministre spoljnih poslova uoči samita koji bi mogao doneti važne promene u regionalnoj saradnji Zapadnog Balkana. Iako je fokus na CEFTA sporazumu, nesuglasice između Kosova i Srbije i dalje izazivaju tenzije
U organizaciji Evropskog fonda za Balkan, Grupe za razvojne politike (GDP) i stručne organizacije BiEPAG (Balkans in Europe Policy Advisory Group), u Beogradu je 16. decembra 2016. godine održana konferencija "Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti". Okrugli sto je podeljen na dva panela: "Kako ponovo oživeti demokratizaciju i evropske projekte na Balkanu" i "Berlinski proces posle samita u Parizu"
Činjenica da su Rumunija i Bugarska danas članice Evropske unije, a da Srbija i Hrvatska nisu, pokazuje da je članstvo u EU više stvar političke volje Unije, nego realnog ekonomskog stanja ovih zemalja
Priština je ukinula zabranu proizvoda koji se iz centralne Srbije plasiraju na tržište na KiM. Ova mera važi zamo za administrativni punkt Merdare, a dolazi svega par dana nakon opomene nemačkog diplomate kosovskim vlastima
Nemački kancelar Olaf Šolc iznenada dolazi u Beograd. Radi se o litijumu. Poslanici Bundestaga uglavnom upozoravaju da ne bi smelo da bude popuštanja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Nemački privrednici, međutim, litijumsku srpsku priču vide kao šansu
“Postupanje prema Ruskoj Federaciji se toleriše, ali smo u međuvremenu stekli brojne negativne poene kod drugih zemalja što će biti prepreka daljim integracijama. Ljute su baltičke države, Poljska, one koje osećaju opasnost od Rusije. Postoji razumevanje u vezi sa energetskom zavisnošću. Ali prenaglašene izjave protiv Zapada, direktna podrška Rusiji i forsiranje antizapadnog narativa, kao i gestovi poput fudbalskih utakmica, čestitki posle izbora – sve su to stvari koje se beleže i pogoršavaju sprsku poziciju”
Osim sajmova vina, ujedinjenje tržišta radne snage je jedno od dostignuća „Otvorenog Balkana“, sporazuma Srbije, Severne Makedonije i Albanije koga zovu i „mini šengen“
