Derek Šole: Postoji velika hitnost da se uspostavi ZSO na severu Kosova

Srbi će na kraju morati da prihvate određeni nivo suvereniteta, a Kosovo mora Srbima sa Kosova da dodeli veću autonomiju, naročito Zajednicu srpskih opština na severu Kosova, izjavio je specijalni savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole u intervjuu „Fajnenšl tajms“, a prenosi KoSSev.

Šole je kazao da je kosovskom premijeru na sastanku u četvrtak rekao da postoji „velika hitnost“ da se ovo telo uspostavi. „Oni razumeju važnost toga“, dodao je Šole. Precizirao je da su SAD svesne „remetilačke uloge Rusije koja je u više navrata izjavljivala podršku svom slovenskom savezniku Srbiji“.

Zbog zavisnosti Srbije od ruskih energenata, koju je, konstatuje „Fajnenšl tajms“ počela da smanjuje, pitanje Kosova ostalo kao „poslednja poluga koju Moskva ima nad Beogradom – aspekt koji Vašington nije izgubio“. „Razlog zašto želimo da se pronađe sporazum između Kosova i Srbije je da oduzmemo tu polugu Rusiji“, rekao je Šole i dodao da ne treba da precenjujemo taj uticaj, on je stvaran, ali da to nije razlog zašto ovo radimo.

Pristup „korak po korak“ nazvao je Šole kao potencijalni put napretka u dijalogu Beograda i Prištine, odnosno rešenja. Prvi korak bi bio da Srbija i Kosovo normalizuju odnose, čak i bez potpunog uzajamnog priznavanja, kao što su to učinile druge zemlje, kazao je Šole.

„Bar kao početni korak, to je način da se Kosovo stavi na evroatlantski put na kojem želimo da ga vidimo“, poručio je Šole i dodao da je za tako nešto potrebno da obe strane pokažu spremnost za kompromise.

Nakon najnovijih tenzija na severu Kosova, Šole je kazao da SAD pojačavaju diplomatski pritisak na Beograd i Prištinu kako bi sprečile da „metastazira nasilje“.

„Poslednja stvar koju neko od nas trenutno želi je kriza u ovom delu sveta s obzirom na to da imamo najveću krizu od Drugog svetskog rata nedaleko od nas“, kazao je Šole.

Poručio je da SAD ne žele kriznu diplomatiju, već da Beograd i Priština započnu da sklapaju sporazum zasnovan na predlogu Evropske unije.

„Mislim da postoji srednji put koji možemo da postignemo, inače ne bismo ulagali u ovo na način na koji jesmo“, rekao je on, dodajući da veruje da je dogovor izvodljiv, ali je i, kako prenosi „Fajnenšel tajms“, odbio da postavi vremenski okvir.

S.Ć./KoSSev

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com