Kako Demostat ocenjuje, RTS nema stalne debatne emisije, a one koje se emituju ne ispunjavaju profesionalne standarde
Analizirajući debatne emisije na Radio televiziji Srbije, Demostat je došao do zaključka da ove emisije nisu deo stalne programske šeme, već se emituju „ad hok”. Na ovaj način Javni servis pokušava da stvori privid postojanja debate i dijaloga političkih neistomišljenika. Ovakve debate predstavljaju „fasadu” iza koje se krije nepostojanje pluralizma mišljenja i ravnomerne zastupljenosti svih relevantnih političkih aktera (i vlasti i opozicije).
Često u ovakvim emisijama gosti nisu samo predstavnici političkih partija, ali dominaniraju učesnici koji zastupaju provladine stavove. Na ovaj način pokušavaju da stvore utisak o ravnomernoj zastupljenosti stavova vlasti i opozicije. Čak i u ovakvom formatu nema kritičkog mišljenja.
Na osnovu detaljne analize koju smo sproveli zaključili smo da građani nisu dovoljno informisani, odnosno da nemaju priliku da čuju kritičke stavove. Debatne emisije koje su bile predmet našeg monitoringa razvile su različite metode suzbijanja suštinske kritike, svesno pretvarajući dijalog u farsu, nadvikivanje, vikanje, ponekad i vređanje, dok voditelj ne kontroliše i ne usmerava razgovor. Tako se pokušaji dijaloga pretvaraju u simulaciju i privid debate, dok prave diskusije i sučeljavanja stavova nema.
Kako Demostat ocenjuje, RTS nema stalne debatne emisije, a one koje se emituju ne ispunjavaju profesionalne standarde. U poređenju sa javnim medijskim servisima zemalja u regionu, kao i u razvijenijim zemljama Evropske unije, debate na RTS-u se ređe emituju, odnosno nisu deo stalne programske šeme.
Debatna emisija „Dijalog” emituje se u okviru Jutarnjeg programa Prvog programa RTS-a, ali nije deo stalne programske šeme, već se emituje „ad hok”. Taj format počinje nekoliko minuta posle deset sati ujutru, dakle u vreme kada je većina radno aktivnog stanovništva već uveliko na poslu.
Analiza sadržaja
U toku 2023. godine, koja je imala 52 sedmice „Dijalog“ se emitovao samo dvadesetak puta, što znači da nije emitovan 30 puta, odnosno više od pola godine. Emitovan je 14 puta od januara 2023, pa sve do raspisivanja izbora početkom novembra. Od 1. Novembra do 15. decembra emitovano je još 5 emisija. Ove godine, emitovanje je počelo 22. februara i do aprila je emitovano 6 emisija. Nije emitovan ceo januar i skoro ceo februar.
Reč je o debatama sa dva učesnika – predstavnika vlasti i opozicije. Predstavnici opozicije veoma retko uspevaju da dođu do reči jer je, gotovo po pravilu, predstavnik vlasti agresivniji. Kao po pravilu razgovor se pretvara u svađu i optužbe. Način na koji se razgovara je daleko od civilizovanog, a reakcija voditelja najčešće izostaje ili i kada je ima gotovo da ne utiče na tok razgovora.
Tokom prošle godine i prva tri meseca 2024. u „Dijalogu“ je učestvovalo dvadesetak predstavnika vlasti i opozicije.
Debatnog formata je i emisija simboličkog naziva „Takovska 10“, koja je 2023. godine poslednji put emintovana 31. oktobra, znači nije emitovna u novembru i decembru. Kao ilustraciju navešćemo primer da od 52 nedelje u 2023. “Takovska 10” je emitovana samo 28 puta, a u toku 24 nedelje u 2023. nije emitovna. Znači da gotovo šest meseci u toku prošle godine nije emitovana.
U ovoj godini u toku 18 nedelja emitovano je 14 emisija. Prva emisija emitovana je 9. januara ove godine.
Ove debate se ne emituju svake sedmice, i nisu uvek političke sadržine, već se obrađuju i pojedine društvene, ekonomske i spoljnopolitičke teme.
Tokom prošle i ove godine, emitovano je oko 15 emisija u kojima su učestvovali političari, što znači da je samo oko trećine emisija bilo tog tipa. Generalno govoreći, emisija ima četiri učesnika, ali taj broj ponekad varira – jedan, dva ili tri.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
