U nekim delovima Kolumbije – zemlje koja proizvodi oko 60 odsto svetske ponude kokaina – beli komadi koke paste se gomilaju, a cene padaju
Čini se da je svetska potražnja za kokainom nezasita. Prema poslednjim podacima Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC), iako je broj konzumenata ilegalne droge u Sjedinjenim Američkim Državama ostao uglavnom stabilan u poslednje dve decenije, broj korisnika u Australiji, Evropi i Aziji nastavio da raste, piše The Economist.
Prošlog meseca u Sidneju, najvećem gradu u Australiji, petoro ljudi je ubijeno u razmaku od pet dana zbog sukoba bandi koje imaju veze sa prodajom kokaina.
Ipak, u nekim delovima Kolumbije – zemlje koja proizvodi oko 60 odsto svetske ponude kokaina – beli komadi koke paste se gomilaju, a cene padaju. Sela širom Katatumba, regiona koji obiluju kokom na severu u blizini granice sa Venecuelom, nekada su bila preplavljena novcem sa ilegalnog tržišta. Nekada je ulicama treštala muzika, a bilijar klubovi su vikendom bili puni. Ali poslednjih godinu dana prodavnice su zatvorene, a meštani su počeli da gladuju.
„Ljudi koji sada prodaju, prodaju sa gubitkom“, kaže Holmer Peres Balmaseda, čija je porodica, kao i većina u tom regionu, uzgajala lišće koke. Slično, u Kauci, na jugozapadu zemlje, cene su pale sa 70.000 kolumbijskih pezosa (17,25 dolara) za jedinicu listova koke (12,5 kg) pre godinu dana na 38.000 pezosa danas.
Zašto se bum pretvorio u krah u nekim delovima zemlje?
Za početak, došlo je do hiperprodukcije koja gura cene naniže. Podaci UNODC-a sugerišu da je u poslednjih nekoliko godina proizvodnja kokaina ubrzala više od potražnje: ogromnih 204.000 hektara je bilo pokriveno usevima koke u Kolumbiji 2021. godine, što je povećanje od 43 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je veća površina posvećena usevima koke nego ikada ranije.
Poljoprivrednici su takođe razradili kako da efikasnije uzgajaju biljku koke, dok su laboratorije za proizvodnju kokain hidrohlorida (rafinisanog proizvoda) postale veće. Ovo čini ceo proces produktivnijim. Prema UN, potencijalni prinos proizvodnje kokain hidrohlorida u Kolumbiji porastao je sa 6,5 kg po hektaru u proseku u 2016. na 7,9 kg po hektaru u 2020. godini.
A Kolumbija nije jedini dobavljač koji preplavljuje globalna tržišta kokainom. Peru je povećao proizvodnju za 62 odsto, sa 49.800 hektara u 2017. na 80.700 hektara u 2021. Bolivijska proizvodnja je porasla za 24 odsto, sa 24.500 hektara na 30.500 hektara u istom periodu. Proizvodnja u Venecueli, Hondurasu i Gvatemali takođe raste.
„Prekomerna proizvodnja se svakako dešava. Ali to ne može sve da objasni“, kaže Ana Marija Rueda iz Fundacion Ideas para la Paz, kolumbijskog istraživačkog centra. Još jedan faktor na koji ona ukazuje je promenljivo bogatstvo kriminalnih grupa. Međutim, 2016. kolumbijska vlada je sklopila mirovni sporazum sa Farkom. Time je okončan unutrašnji oružani sukob dug skoro pola veka. To je takođe imalo neželjene posledice podele tržišta droge. Sada postoji više od 500 kriminalnih grupa širom zemlje. Bande koje kupuju kokain na veliko mogu birati iz kojih regiona će ga kupovati i snižavati cene na lokalnom nivou, kaže Rueda.
Još jedan faktor na koji ona ukazuje je promenljivo bogatstvo kriminalnih grupa. Kolumbijskim tržištem kokaina nekada su dominirali pojedinci poput Pabla Eskobara, koji je vodio bandu u Medeljinu. Njihovi rivali bili su Kali banda. Početkom 1990-ih ove grupe su razbijene kada su njihove vođe ubijeni ili zarobljeni.
Njihove aktivnosti su uglavnom preuzele dve gerilske organizacije: Revolucionarne oružane snage Kolumbije (Fark) i Narodnooslobodilačka armija (Eln). Ove gerilske jedinice su takođe „regulisale“ tržište kokaina, kontrolišući ceo lanac snabdevanja kao što su to činili karteli Medeljin i Kali: brinući o svemu, od berbe i prerade koke do transporta iz zemlje.
„Sada smo u izuzetno fragmentiranoj panorami kriminala“, kaže Džeremi Mekdermot iz InSight Crime, istraživačkog centra. Nekoliko istaknutih kriminalnih vođa, kao što je Dairo Antonio Usuga (poznat kao „Otonijel“) iz bande Clan del Golfo, nedavno je uhvaćen. Pored toga, Eln je takođe ograničio svoje aktivnosti sa narkoticima uoči prekida vatre sa aktuelnom vladom, koji je potpisan 2. avgusta.
M.J. / The Economist
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
