Dejstvo političke korektnosti na književnost: Cenzura, zabrana, presija, neistina

Politička korektnost u političkoj sferi je korisna u smislu zaštite ugroženih grupa, ali je u književnosti opasna, ograničavajuća i predstavlja vrstu cenzure – ocena je učesnika panela „Književnost i politička korektnost“ na upravo završenom  Beogradskom festivalu evropske književnosti (BFEK) koji dvanaestu godinu realizuje izdavačka kuća „Arhipelag“.

Zbog zahteva političke korektnosti, u svetu se menjanju književna dela pisaca ranijih generacija, što kao posledicu menja sliku klasične književnosti kod novih generacija čitalaca, ali i književnost koja nastaje u savremenom trenutku. Šta uspon političke korektnosti znači za kritičko mišljenje i demokratiju bila je jedna od tema o kojoj su razgovarali dr Nebojša Vladisavljević, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, pesnikinja Ana Ristović, pesnik i izdavač Gojko Božović i književna kritičarka Marija Nenezić.

„Ako bismo dosledno sledili pravila političke korektnosti, onda savremeni čitaoci više nikada ne bi mogli da čitaju najveća dela svetske književnosti u izvornom obliku, niti bi izdavači mogli da ih objavljuju“, istakao je Gojko Božović. „A ako bi takvi zahtevi bili stavljeni i pred savremene pisce, onda bi savremeni pisci morali da se prilagođavaju politički poželjnim i moralno-politički podobnim temama, tako da – kao što ne bismo mogli da čitamo klasike, tako ni savremeni pisci nikada ne bi mogli da postanu klasici. Ne zna se šta od toga je gore za čitaoce, književnost i kulturu.“

Ana Ristović je istakla  da je izražavanje mišljenja neodvojivo od književnosti i „ako se njoj nameće bilo koji koncept, pa i iz najboljih namera da se ostvari idealno društvo, to je oblik presije i cenzure“.

Navela je primer cenzurisanja čuvenog britanskog pisca bajki Roalda Dala u čijim knjigama je reč patuljak zamenjena rečju „mali čovek“, jer je „neko pomešao babe i žabe“ i nije razumeo da patuljci u knjigama i u životu nisu isto.

Sličan je slučaj sa vešticama koje „u bajkama više ne mogu da se predstavljaju sa bradavicama, jer bi se verovatno neka žena koja ima bradavice mogla naći povređenom“. Zbog političke korektnosti veštice su sada postale „naučnice, profesorke na univerzitetu“. I reči „ružan, debeo, zao“ se izbacuju iz književnosti za decu, navela je Ana Ristović i dodala da je reč zapravo o vrsti „silovanja jezika i podmuklog podrivanja književnosti da bi se ispunili određeni birokratski ciljevi“.

„Politička korektnost kao ideja da se ne dopusti vređanje ičijih prava i manjinskih prava je dobra stvar, ali ja svet književnosti vidim kao svet slobode i zamišljam šta bi bilo kad bismo književnost očistili od inidividualnosti i posebnosti jezika i sveli ga na puku formu“, upitala je pesnikinja.

„Šta će se desiti sa individualnim jezikom likova ako su oni rasisti, nacisti, siledžije ili ispoljavaju bilo kakva mišljenja koja nisu prilična… Zamislite kada bi govor bilo kog od tih likova bio očišćen od inidividualnosti? Mislim da je to izgubljena priča i ne vidim da to može uroditi plodom“, kazala je Ana Ristović.

Pitala je „šta će se desiti sa individualnim jezikom likova ako su oni rasisti, nacisti, siledžije ili ispoljavaju bilo kakva mišljenja koja nisu prilična? Zamislite kada bi govor bilo kog od tih likova bio očišćen od individualnosti? Mislim da je to izgubljena priča i ne vidim da to može uroditi plodom“.

Gojko Božović je upozorio da u savremenom svetu rastu cenzura i zabrana.  „Mi to možemo videti u potpuno radikalnom obliku cenzure i negacije kao, recimo, u odnosu Irana prema slobodnim umetnicima ili prema Salmanu Ruždiju ili Kine, u kojoj poslednjih godina radikalno raste broj knjiga ili broj tema o kojima se uopšte ne može pisati ni u oblasti književnosti ni u oblasti humanistike, ili u Rusiji, gde postoji predsednički ukaz koji je iz filmova i knjiga isključio svaki oblik psovki ili nepriličnih reči. Ali, za slobodu je posebno osetljivo kada taj zahtev političke korektnosti u liberalnim demokratskim društvima sužava polje mogućnosti književnosti da svedoči o svetu na način kako taj svet vidi“.

Podsetio je da takva tendencija postoji kada je reč o knjigama Marka Tvena, Agate Kristi, Roalda Dala ili knjige o Džejmsu Bondu kao i da ona najviše pogađa popularnu književnost, dok u ovom trenutku još nije došla do mejnstrim književnosti, iako postoji opasnost da se i to desi.

„Uvek je vrlo opasno kada verujemo da iz jednog ugla, perspektive ili pogleda na svet možemo da razumemo čitavu istoriju književnosti ili istoriju mišljenja i da, ako to hoćemo da svedemo na svoj stav, danas imamo posebno izraženu krizu demokratije i krizu argumentacije, te se pribegava normiranju, jer se očigledno ne veruje u argumentovanu raspravu koliko u odredbe, u zabrane i u propise“.

Beogradski festival evropske književnosti je multimedijalni događaj u kome se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjiga i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do panela i drugih događaja. Jedan je od najposećenijih književnih događaja u Srbiji.

Prethodnih godina gosti ovog festivala bili su i David Grosman, Havijer Serkas, Peter Esterhazi, Klaudio Magris, Florans Noavil, Ingo Šulce, Goce Smilevski, Fiona Sampson, Aris Fioretos, Terezija Mora, Drago Jančar, Dževad Karahasan, Jani Virk, Peter Salmon, Hatidže Akin, Rej Robertson, Barbi Marković, Venko Andonovski, Tomas Majneke, Branko Čegec i Amir Or.

S.Ć./SEEcult

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com