„U hrvatskoj politici se vodi računa o stvaranju sanitarnog korodona oko HDZ-a, umesto da se on stvara oko Domovinskog pokreta, radikalne desnice“, kaže za „Vreme“ profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i na FPN u Beogradu Dejan Jović i dodaje da za to odgovornost snosi levica
Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) premijera Andreja Plenkovića osvojila je najveći broj poslaničkih mandata (61 od ukupno 151) na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj. Samostalno, ipak, ne može da formira vladu.
Kako će i u kom pravcu teći koalicioni pregovori za “Vreme” govori profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i na FPN u Beogradu Dejan Jović.
Smatra da će, uprkos brojnim mogućnostima, Plenković pokušati sve da formira neku vladu koja ne bi billa taoc radikalnog nacionalizma. Ali upozorava i da je klizanje udesno moguće.
Klizanje udesno je moguće (i) zato što nitko s ljevice ili centra ne želi koalirati s Plenkovićem, nego im je, izgleda, draže da HDZ skrene udesno i da DP uđe u vladu. Postaju žrtve vlastitih konstrukcija. A na kraju bi mogli dobiti i korupciju i radikalnu desnicu.
— Dejan Jovic (@DejanFpzg) April 18, 2024
„Rezultati su bliži predizbronim anketama nego što je bio slučaj prošli put. Mislim da su se partije pripemile na moguće scenarije o tome šta se može dogoti nakon izbora.
Za sada izgleda da se radi o još eventualno tri četiri mandata koje bi HDZ trebalo da obezbedi. Jer ako, na primer, idu sa sadašnjom koalicijom, sa manjimama i malim partijama, tu se radi o dva, tri mandata i mislim da bi to bila stvar koju HDZ najviše želi“, objašnjava Jović.
Svi žele da zatvore pregovore
Ocenjuje da Plenković želi da ojača dosadašnju koalciju sa centralno-liberalnim partijama. Da ne ide desno u potragu za koalicijom sa Domovinskim pokretom.
„Međutim, ako to nje bude bilo moguće i ako ne nađe nikakvog partnera na centru i levici onda ćemo videti šta će biti dalje. Da li će biti moguće da se Domovisnki pokret podeli u neke grupe, ili možda da se ne formira vlada“, kaže on.
Svi pokušavaju, dodaje, da brzo zatvore pregovore.
„Problem je jednim delom što Plenković ne može naći partnera na levici ili u centralnom području. Pokušao je sa Hrvatskom narodnom strankom svojevremeno, ali ona se rascepila po tom pitanju i on je uspeo uzeti jedan broj ljudi, drugi broj je otišao iz partije.
Mislim da se u hrvatskoj politici sad dosta vodi računa o stvaranju nekog sanitarnog korodona oko HDZ-a umesto da se on stvara oko Domovinskog pokreta, radikalne desnice“, kaže Jović.
Podeća da tu postoji i odgvornost levice jer ne želi da pomogne Plenkoviću da održi centralni kurs.
„Ako će on morati da ide u kolaciju sa Domvinskim pokretom tu se otvara pitanje da li će uopšte ostati taj koji će formirati takvu koaliciju ili će prepustiti vođenje HDZ-a nekom ko je desniji od njega i veći nacionalista i možda otići u evropsku politku“, kaže Jović.
Ukradeni šou
Predizborna kampanja je bila žestoka. Aktuelni premijer Andrej Plenković i predsednik Hrvatske Zoran Milanović vređali su se do samog kraja izborne trke.
Milanović je Plenkovića nazivao „plamenim jazavcem“, a ovaj mu uzvratio da je „54-godišnji šmrkavac“ (aluzija na navodno konzumiranje kokaina).
Častili su jedan drugoga da su „herojski zec“, „piroman“, „iskompleksirani“, „ljubomorni“, „loš, nerazuman, neracionalan“, „zbrisao je ko zadnja vjeverica“, „onaj koji nema posla i s jarićima nešto radi”.
Iako su oni bili u centru pažnje, izborni rezultati su pokalazi da su im šou oduzele manje stranke, sa mnogo manje uloženog truda. Od njih sada sve zavisi.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
