„U hrvatskoj politici se vodi računa o stvaranju sanitarnog korodona oko HDZ-a, umesto da se on stvara oko Domovinskog pokreta, radikalne desnice“, kaže za „Vreme“ profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i na FPN u Beogradu Dejan Jović i dodaje da za to odgovornost snosi levica
Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) premijera Andreja Plenkovića osvojila je najveći broj poslaničkih mandata (61 od ukupno 151) na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj. Samostalno, ipak, ne može da formira vladu.
Kako će i u kom pravcu teći koalicioni pregovori za “Vreme” govori profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i na FPN u Beogradu Dejan Jović.
Smatra da će, uprkos brojnim mogućnostima, Plenković pokušati sve da formira neku vladu koja ne bi billa taoc radikalnog nacionalizma. Ali upozorava i da je klizanje udesno moguće.
Klizanje udesno je moguće (i) zato što nitko s ljevice ili centra ne želi koalirati s Plenkovićem, nego im je, izgleda, draže da HDZ skrene udesno i da DP uđe u vladu. Postaju žrtve vlastitih konstrukcija. A na kraju bi mogli dobiti i korupciju i radikalnu desnicu.
— Dejan Jovic (@DejanFpzg) April 18, 2024
„Rezultati su bliži predizbronim anketama nego što je bio slučaj prošli put. Mislim da su se partije pripemile na moguće scenarije o tome šta se može dogoti nakon izbora.
Za sada izgleda da se radi o još eventualno tri četiri mandata koje bi HDZ trebalo da obezbedi. Jer ako, na primer, idu sa sadašnjom koalicijom, sa manjimama i malim partijama, tu se radi o dva, tri mandata i mislim da bi to bila stvar koju HDZ najviše želi“, objašnjava Jović.
Svi žele da zatvore pregovore
Ocenjuje da Plenković želi da ojača dosadašnju koalciju sa centralno-liberalnim partijama. Da ne ide desno u potragu za koalicijom sa Domovinskim pokretom.
„Međutim, ako to nje bude bilo moguće i ako ne nađe nikakvog partnera na centru i levici onda ćemo videti šta će biti dalje. Da li će biti moguće da se Domovisnki pokret podeli u neke grupe, ili možda da se ne formira vlada“, kaže on.
Svi pokušavaju, dodaje, da brzo zatvore pregovore.
„Problem je jednim delom što Plenković ne može naći partnera na levici ili u centralnom području. Pokušao je sa Hrvatskom narodnom strankom svojevremeno, ali ona se rascepila po tom pitanju i on je uspeo uzeti jedan broj ljudi, drugi broj je otišao iz partije.
Mislim da se u hrvatskoj politici sad dosta vodi računa o stvaranju nekog sanitarnog korodona oko HDZ-a umesto da se on stvara oko Domovinskog pokreta, radikalne desnice“, kaže Jović.
Podeća da tu postoji i odgvornost levice jer ne želi da pomogne Plenkoviću da održi centralni kurs.
„Ako će on morati da ide u kolaciju sa Domvinskim pokretom tu se otvara pitanje da li će uopšte ostati taj koji će formirati takvu koaliciju ili će prepustiti vođenje HDZ-a nekom ko je desniji od njega i veći nacionalista i možda otići u evropsku politku“, kaže Jović.
Ukradeni šou
Predizborna kampanja je bila žestoka. Aktuelni premijer Andrej Plenković i predsednik Hrvatske Zoran Milanović vređali su se do samog kraja izborne trke.
Milanović je Plenkovića nazivao „plamenim jazavcem“, a ovaj mu uzvratio da je „54-godišnji šmrkavac“ (aluzija na navodno konzumiranje kokaina).
Častili su jedan drugoga da su „herojski zec“, „piroman“, „iskompleksirani“, „ljubomorni“, „loš, nerazuman, neracionalan“, „zbrisao je ko zadnja vjeverica“, „onaj koji nema posla i s jarićima nešto radi”.
Iako su oni bili u centru pažnje, izborni rezultati su pokalazi da su im šou oduzele manje stranke, sa mnogo manje uloženog truda. Od njih sada sve zavisi.
Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju
Viktor Orban je postigao ono, u čemu je njegov „srpski prijatelj“ Aleksandar Vučić neslavno propao: da u istom mesecu dogovori jeftine energente iz Rusije i izuzeće Mađarske od američkih sankcija. Kako mu to uspeva?
Za novog generalnog direktora RTS-a prijavilo se sedam kandidata, od kojih troje ispunjava uslove konkursa. Jedan od njih, Branislav Klanšček, je u sukobu interesa na samoj granici zakonitosti
Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“
Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
