Foto: AP Photo/Andrew Marienko
U Mariupolju je pogođeno pozorište u kome su se sakrivili civili. SAD su izdvojile dodatnih 800 miliona dolara za vojnu pomoć Ukrajini, a Bajden je Putina nazvao “ratnim zločincem”. Putin je prvi put upozorio ruske oligarhe spominjući ih u kontekstu “pete kolone”. U pregovaračkom mirovnom procesu pojavila se iskra nade
Ruska krstareća raketa je u sredu pogodila pozorište u Mariupolju u kome se, prema ukrajinskim izvorima, sakrivalo na stotine civila. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je to nazvao „još jednim ruskim ratnim zločinom“. BBC je prikazao snimke iz vazduha koji pokazuju da je ispred pozorišta velikim slovima bilo ispisano „deca“. Broj žrtava nije još uvek poznat.
Istog dana pogođene su i dve stambene zgrade u Kijevu.
Putin je ratni zločinac
Predsednik SAD Džo Bajden prvi put je ruskog predsednika Vladimira Putina nazvao „ratnim zločincem“. Učinio je to u prolazu u holu punom novinara odgovarajući kratko na jedno pitanje, nakon što je potpisao ukaz o vojnoj pomoći za Ukrajinu u vrednosti od dodatnih 800 miliona dolara. Nije jasno da li je takva kvalifikacija Putina bila planska, ili mu se omakla. Bajden je poznat po gafovima.
Analitičari na CNN komentarisali su da će nakon što je Bajden Putina nazvao „ratnim zločincem“ biti još teže da se eventualno jednog dana organizuje sastanak na vrhu.
Kremlj je ocenio da je takva retorika „neoprostiva“.
Nova vojna pomoć SAD obuhvata 800 PVO sistema i devet hiljada protivoklopnih sistema, dronove, sedam hiljada komada malokalibarskog oružja i 20 miliona municije. Bajden je objasnio da će ukrajinska vojska prvi put dobiti i protivvazdušne rakete dužeg dometa.
Prethodno se Zelenski preko video-linka obratio američkom Kongresu i bio dočekan ovacijama.
MSP upozorava Rusiju
Međunarodni sud pravde u Hagu je pozvao Rusiju da odmah obustavi ratna dejstva u Ukrajini. MSP je ocenio da je invazija Rusije sa aspekta međunarodnog prava nedopustiva, da sud pomno prati šta se događa i da se skupljaju podaci koji bi mogli da posluže kao dokaz za ratne zločine.
Ruska peta kolona
Vladimir Putin je u obraćanju na državnoj televiziji upozorio da se Zapad kladi na „petu kolonu“ u Rusiji, na one koji „zarađuju ovde, a žive tamo“ i to ne samo u „geografskom smislu, već u svojim mislima“. Putn je rekao da on ne osuđuje one koji žive u Majamiju ili na francuskoj Rivijeri i ne mogu da žive bez školjki ili „rodne ravnopravnosti“, ali problem je u tome što oni „mentalno žive tamo, a ne ovde sa našim narodom“.
Bilo je to prvi put da Putin javno proziva ruske oligarhe koji su podvrgnuti ciljanim zapadnim sankcijama upravo sa idejom da će se vremenom, kada im bude bio uskraćen život na kakav su se navikli na zapadu, okrenuti protiv Putina.
Oprezan pregovarački optimizam
U sredu su po prvi put u pregovaračkom procesu mogli da se čuju i blago optimistički tonovi. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da su pregovori teški, ali da Ukrajina zvuči “realističnije“ nego ranije, pri čemu je mislio na neku vrstu neutralnosti, obavezu da se neće priključivati zapadnim vojnim savezima, koju Rusija zahteva. Zelenski je izjavljivao slično u obrnutom smeru, da Rusi više ne zahtevaju samo nemoguće.
Ukrajina pre svega želi garanciju svog opstanka, traži garancije za eventualnu neutralnost, da zapadne države, pre svega SAD, potpišu da bi tu neutralnost po potrebi i vojno branile. Rusija želi da Ukrajina u najmanju ruku ostane tampon zona između grani ca sa NATO-om i predlaže ispitivanje modela sličnih austrijskom ili finskom, a vlasti u Kijevu to odbijaju.
Rusija je ranije zahtevala i da Kijev prizna rusku aneksiju Krima i nezavisnost tzv. Luganske i Donjecke narodne repulike na istoku zemlje. Pregovori su u toku.
U medijima se pojavio plan za primirje u 15 tačaka, što je porparol Kremlja Peskov odbacio rekavši da je rano govoriti o konkretnim planovima.
Struja za Ukrajinu
Evropska unija je donela odluku da se Ukrajinska elektromreža priključi Evropskoj. Austrijski dnevni list „Prese“ piše da to izazivu brigu u nekim zemljama jer ruski hakeri mogu da poremete ukrajinsku mrežu i u tom slučaju i snadbevanje nekih evropskih zemalja električnom energijom.
Smrt novinara Foksa
U jednom selu nadomak Kijeva poginuo je kamerman televizijske stanice Fox-News Pjer Zakrzevski, iskusni ratni reporter. Sa njim u kolima bio je i novinar Benjamin Hol koji je teško ranjen zbrinut u jednoj bolnici.
Bitka za Mariupolj
Navodno je u Maripolju, lučkom gradu na obali Azovskog mora koji je već dve nedelje pod ruskom opsadom, poginuo i jedan od ruskih komandanata u činu generalmajora.
Od utorka uveče preko 3.000 automobila punih civila je napustilo grad. Pregovori oko uspostavljanja humanitarnih koridora su prethodno u više navrata propadali.
Dopisnik nemačkog „Cajta“ Hauke Fridrihs analizirao je ukrajinski puk Azov koji brani Mariupolj kao nacionalističku skupinu desnih ekstremista. Oni su njemu rekli da se bore protiv „kadirovaca“, paravojne formacije od „80.000 Čečena pod vođstvom predsednika Čečenije Ramzana Kadirova“ koji se lično nalazi u Ukrajini.
Tri miliona izbeglica
Iz Ukrajine u Poljsku dnevno dolazi oko 25.000 ljudi. U sredu se broj ukrajinskih izbeglica popeo na preko 3 miliona.
Iz pravca Poljske u Ukrajinu svakod dana dolazi oko 300 dobrovoljaca. Njih dočekuju u posebnom šatoru gde ih ispituju o eventualnim ratnim iskustvima i prema tome raspoređuju. Po potrebi dobijaju i prikladnu odeću i oružje.
Perverznjaci u Berlinu
Na železničkoj stanici u Berlinu pojavili su se podvodači koji su manje više otvoreno mlađim ženama nudili smeštaj za seks. To je potvrdila ne samo policija, nego je saradnica televizije RTL glumila ženu iz Ukrajine i dobila ponudu za smeštaj pod uslovom da u stanu boravi potpuno gola. Novinarka je potom pronašla tog „ponuđača“, suočila ga sa snimkom i intervjuisala. On se potišteno izvinjavao i obećao „da neće više nikada“.
J.H./Fox News Chanel/Le Monde/RTL/Zeit/Spiegel/Kronenzeitung/Magyar Nemzet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
