Foto: AP Photo/Andrew Marienko
U Mariupolju je pogođeno pozorište u kome su se sakrivili civili. SAD su izdvojile dodatnih 800 miliona dolara za vojnu pomoć Ukrajini, a Bajden je Putina nazvao “ratnim zločincem”. Putin je prvi put upozorio ruske oligarhe spominjući ih u kontekstu “pete kolone”. U pregovaračkom mirovnom procesu pojavila se iskra nade
Ruska krstareća raketa je u sredu pogodila pozorište u Mariupolju u kome se, prema ukrajinskim izvorima, sakrivalo na stotine civila. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je to nazvao „još jednim ruskim ratnim zločinom“. BBC je prikazao snimke iz vazduha koji pokazuju da je ispred pozorišta velikim slovima bilo ispisano „deca“. Broj žrtava nije još uvek poznat.
Istog dana pogođene su i dve stambene zgrade u Kijevu.
Putin je ratni zločinac
Predsednik SAD Džo Bajden prvi put je ruskog predsednika Vladimira Putina nazvao „ratnim zločincem“. Učinio je to u prolazu u holu punom novinara odgovarajući kratko na jedno pitanje, nakon što je potpisao ukaz o vojnoj pomoći za Ukrajinu u vrednosti od dodatnih 800 miliona dolara. Nije jasno da li je takva kvalifikacija Putina bila planska, ili mu se omakla. Bajden je poznat po gafovima.
Analitičari na CNN komentarisali su da će nakon što je Bajden Putina nazvao „ratnim zločincem“ biti još teže da se eventualno jednog dana organizuje sastanak na vrhu.
Kremlj je ocenio da je takva retorika „neoprostiva“.
Nova vojna pomoć SAD obuhvata 800 PVO sistema i devet hiljada protivoklopnih sistema, dronove, sedam hiljada komada malokalibarskog oružja i 20 miliona municije. Bajden je objasnio da će ukrajinska vojska prvi put dobiti i protivvazdušne rakete dužeg dometa.
Prethodno se Zelenski preko video-linka obratio američkom Kongresu i bio dočekan ovacijama.
MSP upozorava Rusiju
Međunarodni sud pravde u Hagu je pozvao Rusiju da odmah obustavi ratna dejstva u Ukrajini. MSP je ocenio da je invazija Rusije sa aspekta međunarodnog prava nedopustiva, da sud pomno prati šta se događa i da se skupljaju podaci koji bi mogli da posluže kao dokaz za ratne zločine.
Ruska peta kolona
Vladimir Putin je u obraćanju na državnoj televiziji upozorio da se Zapad kladi na „petu kolonu“ u Rusiji, na one koji „zarađuju ovde, a žive tamo“ i to ne samo u „geografskom smislu, već u svojim mislima“. Putn je rekao da on ne osuđuje one koji žive u Majamiju ili na francuskoj Rivijeri i ne mogu da žive bez školjki ili „rodne ravnopravnosti“, ali problem je u tome što oni „mentalno žive tamo, a ne ovde sa našim narodom“.
Bilo je to prvi put da Putin javno proziva ruske oligarhe koji su podvrgnuti ciljanim zapadnim sankcijama upravo sa idejom da će se vremenom, kada im bude bio uskraćen život na kakav su se navikli na zapadu, okrenuti protiv Putina.
Oprezan pregovarački optimizam
U sredu su po prvi put u pregovaračkom procesu mogli da se čuju i blago optimistički tonovi. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da su pregovori teški, ali da Ukrajina zvuči “realističnije“ nego ranije, pri čemu je mislio na neku vrstu neutralnosti, obavezu da se neće priključivati zapadnim vojnim savezima, koju Rusija zahteva. Zelenski je izjavljivao slično u obrnutom smeru, da Rusi više ne zahtevaju samo nemoguće.
Ukrajina pre svega želi garanciju svog opstanka, traži garancije za eventualnu neutralnost, da zapadne države, pre svega SAD, potpišu da bi tu neutralnost po potrebi i vojno branile. Rusija želi da Ukrajina u najmanju ruku ostane tampon zona između grani ca sa NATO-om i predlaže ispitivanje modela sličnih austrijskom ili finskom, a vlasti u Kijevu to odbijaju.
Rusija je ranije zahtevala i da Kijev prizna rusku aneksiju Krima i nezavisnost tzv. Luganske i Donjecke narodne repulike na istoku zemlje. Pregovori su u toku.
U medijima se pojavio plan za primirje u 15 tačaka, što je porparol Kremlja Peskov odbacio rekavši da je rano govoriti o konkretnim planovima.
Struja za Ukrajinu
Evropska unija je donela odluku da se Ukrajinska elektromreža priključi Evropskoj. Austrijski dnevni list „Prese“ piše da to izazivu brigu u nekim zemljama jer ruski hakeri mogu da poremete ukrajinsku mrežu i u tom slučaju i snadbevanje nekih evropskih zemalja električnom energijom.
Smrt novinara Foksa
U jednom selu nadomak Kijeva poginuo je kamerman televizijske stanice Fox-News Pjer Zakrzevski, iskusni ratni reporter. Sa njim u kolima bio je i novinar Benjamin Hol koji je teško ranjen zbrinut u jednoj bolnici.
Bitka za Mariupolj
Navodno je u Maripolju, lučkom gradu na obali Azovskog mora koji je već dve nedelje pod ruskom opsadom, poginuo i jedan od ruskih komandanata u činu generalmajora.
Od utorka uveče preko 3.000 automobila punih civila je napustilo grad. Pregovori oko uspostavljanja humanitarnih koridora su prethodno u više navrata propadali.
Dopisnik nemačkog „Cajta“ Hauke Fridrihs analizirao je ukrajinski puk Azov koji brani Mariupolj kao nacionalističku skupinu desnih ekstremista. Oni su njemu rekli da se bore protiv „kadirovaca“, paravojne formacije od „80.000 Čečena pod vođstvom predsednika Čečenije Ramzana Kadirova“ koji se lično nalazi u Ukrajini.
Tri miliona izbeglica
Iz Ukrajine u Poljsku dnevno dolazi oko 25.000 ljudi. U sredu se broj ukrajinskih izbeglica popeo na preko 3 miliona.
Iz pravca Poljske u Ukrajinu svakod dana dolazi oko 300 dobrovoljaca. Njih dočekuju u posebnom šatoru gde ih ispituju o eventualnim ratnim iskustvima i prema tome raspoređuju. Po potrebi dobijaju i prikladnu odeću i oružje.
Perverznjaci u Berlinu
Na železničkoj stanici u Berlinu pojavili su se podvodači koji su manje više otvoreno mlađim ženama nudili smeštaj za seks. To je potvrdila ne samo policija, nego je saradnica televizije RTL glumila ženu iz Ukrajine i dobila ponudu za smeštaj pod uslovom da u stanu boravi potpuno gola. Novinarka je potom pronašla tog „ponuđača“, suočila ga sa snimkom i intervjuisala. On se potišteno izvinjavao i obećao „da neće više nikada“.
J.H./Fox News Chanel/Le Monde/RTL/Zeit/Spiegel/Kronenzeitung/Magyar Nemzet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
