Da su vječni izbori

Poznat po zalivu, uzanim ulicama starog grada, te okolnim mestima iz kojih potiču kriminalni klanovi, Kotor je u središtu je političke pažnje poslednjih meseci jer i dalje nema lokalnu vlast.

Lokalni izbori u jednom od najpoznatijih turističkih mesta u Crnoj Gori održani su krajem septembra 2024. godine, ali četiri i po meseca kasnije nove lokane vlasti i dalje nema, zbog izostanka dogovora stranaka koje su uzele najviše glasova i traženja ponavljanja izbora na dva glasačka mesta.

Situacija je slična i u Šavniku, mestu sa nekoliko hiljada stanovnika u centralnom delu te države, samo što izborni proces traje dosta duže.

I to dve i po godine, a devet puta je propalo glasanje na dva biračka mesta.

U oba grada potrebno je ponoviti izbore na po nekoliko izbornih mesta kako bi izborni proces bio okončan, ali se to koči, pa nije moguće proglasiti konačne izborne rezultate, što je prvi uslov za formiranje vlasti.

Situacija je bila slična i u Podgorici i Budvi, ali su stranke u te dve opštine uspele da postignu dogovor. U Podgorici se to dogodilo krajem decembra 2024, a u Budvi početkom feburara 2025.

Gde škripi u Kotoru

Na lokanim izborima u Kotoru, održanim u septembru 2024. godine, po deset mandata uzele su opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) i vladajuće Demokrate – PES. Nijedni nemaju većinu za formiranje lokane vlasti, pa se mora u koaliciju.

Demokrate, koje su do sada vladale Kotorom i na vlasti su na državnom nivou, imaju deset odbornika koliko i opozicioni DPS. Koja će od ovih stranaka formirati vlast zavisi od rezultata eventualno ponovljenih izbora i od političke volje šest drugih stranaka i lokalnih lista koje su osvojile po tri ili manje mandata.

Dogovora za ponavljanjem izbora zasad nema, a crnogorski filozof i kolumnista Stefan Đokić kaže za „Vreme” da bi ponovno glasanje u Kotoru moglo da doprinese da se napravi neka vrsta izbornog inženjeringa, „da se partije međusobno dogovaraju kome treba jedan mandat, da jedni druge poguraju kako bi posle pravili koalicije”.

„Tu je neka vrsta pat pozicije, pošto se svi bore za izborni rezultat koji je tesan. Ako bi rezultati ostali ovakvi kakvi su, opet bi Demokrate mogle da formiraju vlast, ako bi se išlo na ponovljene izbore, mogle bi da se prave neke šire koalicije ili bi opozicija uspela da preuzme vlast”, kaže Stefan Đokić.

Po deset mandata posle septembarskih izora pripala su DPS-u i Demokratama – PES, po tri mandata uzele su liste Za budućnost Kotora, Demokratska alternativa i Grbaljska lista, dva mandata pripala su Evropskom savezu, a po jedan Hrvatskoj građanskoj inicijativi i Kotorskom pokretu.

Procena vladajućih partija je da bi i u Šavniku i u Kotoru, ako bi došlo do ponavljanja glasanja na po dva biračka mesta, vladajuća koalicija izgubila, odnosno da bi partije oko Demokratske partije socijalista pobedile, objašnjava za „Vreme” Zlatko Vujović sa Fakulteta političkih nauka u Podgorici.

„U slučaju Kotora, nakon tri mandata vladanja Demokrata – PES i vladajuće koalicije na nacionalnom nivou, procene su da bi opozicija pobedila, iako to nije izvedena precizna računica, jer ne bi bilo lako napraviti koaliciju. Svejedno, demokrate veruju da bi u Kotoru DPS preuzela vlast”, objašnjava Vujović.

Šavnički scenario i „uvoz” glasača

U Šavniku, najsiromašnijoj crnogorskoj opštini, izbori traju od oktobra 2022. godine, jer članovi biračkih odbora iz opozicione koalicije „Za budućnost Šavnika”, koju čine Socijalistička narodna partija (SNP), Nova srpska demokratija (NSD) i Demokratska narodna partija (DNP), ne dozvoljavali delu novoupisanih birača da glasaju jer su, tvrde, dobili prebivalište samo da bi podržali DPS.

Na dva birališta, u zgradi Opštine i selu Kruševice, gde pravo glasa ima 541 birač, glasalo se u devet navrata, poslednji put decembra 2023, kad su izbori opet prekinuti, nakon čega tamošnja Opštinska izborna komisija (OIK) nije mogla da se dogovori o tome da ih ponovi. Do sada je pred pravosudnim organima procesuirano više desetina lica zbog dešavanja u vezi sa izborima u Šavniku.

Vladajuće stranke, Demokratski front i Demokrate – PES, blokiraju izbornu komisiju da organizuje izborni proces u tom mestu, objašnjava za „Vreme” politikolog Vujević.

„On se nije mogao okončati zato što su upadale pristalice Demokratskog fronta i narušavale ga, policija je reagovala, podnete su krivične prijave. Očigledno se sada, kada neme prostora za nasilnim delovanjem, pokušava kroz blokadu odlučivanja Opštinske izborne komisije. Nema ograničenja do kada će to da traje, ali je to slanje poruke Briselu da Crna Gora nema kapaciteta da okonča izborne procese u ekstremno malim opštinama”, objašnjava politikolog Zlatko Vujović.

Seljenje birača glavni je razlog blokiranja izbornog procesa u tom mestu, smatra Stefan Đokić.

„To je verovatno radilo više političkih grupacija i dozvoljeno je da prijavljujete prebivalište bez ikakvih dokaza i ako ste šest meseci pre izbora promenili prebivalište, možete da glasate. To je poznata praksa koja ruši izborni proces u Crnoj Gori zato što se lokalni izbori ne dešavaju istovremeno i onda ima onih koji su glasali sigurno i u Podgorici i u Nikšiću i u Šavniku i ko zna gde još. U Šavniku je nesumnjivo da se to dešavalo. Nakon što su se ti izbori završili, Šavnik je ostao bez 700-800 ljudi odjednom. Meštani na konto toga, pod uticajem političkih partija, prekidali su izborne procese i pravili probleme, kada bi identifikovali nekog ko nije odatle, a došao je da glasa”, objašnjava Đokić za „Vreme”.

Izlaz iz ove političke krize ima dva scenarija – ili će vlast na nacionalnom nivou doneti odluku da se održi glasanje u tim izbornim mestima ili će se promeni izborni zakon, kako bi Državna izborna komisja dobila ovlašćenja da ima punu nadležnost nad izbornim procesom na lokalnom nivou, pojašnjava Zlatko Vujević sa podgoričkog Fakulteta političkih nauka.

„Ovo je čisto politička odluka vlasti da se ne dozvoli okončanje izbornog procesa, jer računaju da će izgubiti vlast”, kaže Vujović.

Stefan Đokić, sa druge strane, smatra da u Crnoj Gori ne postoji centralizovana vlast koja bi mogla da pogura da se to pitanje reši.

„Nikome nije ni stalo da se to reši, jer ako žele da pobede na izborima, moraju da dovode birače. Formalno izborni proces i dalje traje. Nikome nije u interesu ni da se završi ni da se ne završi”, zaključuje Đokić

Slučaj Budva: Šarenoliko

Opština Budva uspela je da 3. februara 2025. izabere predsednika lokalnog parlamenta, dva i po meseca nakon izbora u novembru.

Petar Odžić iz Evropskog saveza izabran je glasovima obornika stranke potpredsednika Opštine Nikole Jovanovića, Evropskog saveza i Pokreta URA, uz podršku opozicione Demokratske partije socijalista (DPS).

Ovo je prvi put nakon osam godina da je DPS deo parlamentarne većine u Budvi. Ta partija, koja je decenijama vladala Budvom, od 2016. je u opoziciji u toj opštini. Od avgusta 2020. je opozicija i na državnom nivou nakon trodecenijske vladavine.

Ovo je i prvi put od 2020. godine da je jedna partija iz bloka prosrpskih partija napravila koalicioni aranžman sa procrnogorskim partijama, objašnjava Vujević.

„Ako pogledamo malo dublje, to je prvi put da je DPS od 2001. napravila koaliciju sa nekom značajnijom prosrpskom partijom. To su značajni momenti koji menjaju dinamiku na političkoj sceni Crne Gore, jer su presvega Demokratski front i Demokrate-PES pokušavale da opoziciju drže iz aranžmana sa delovima vladajućih struktura i to je najbolji i najefikasniji način da demokrate i Demokratski front ostanu dugo u vlasti”, kaže Vujović.

Pre glasanja, zasedanje su napustili obornici koalicije Za budućnost Budve, bliske predsedniku Skupštine Crne Gore Andriji Mandiću.

Višesatnu sednicu su pratile tenzije, oko opštinske zgrade je bila policija u civilu i jedinice komunalne policije, a ulaz na sednicu je bio dozvoljen samo odbornicima i novinarima.

Prethodna sednica na kojoj je trebalo da se konstituiše lokalna vlast u januaru je bila prekinuta, pošto su pristalice kolaicija Za budućnost Budve i Demokrate-PES ušle u salu i poručile da neće dozvoliti održavanje sednice.

Aktuelni sukob u Budvi predvode dve struje nekad jedinstvenog prosrpskog Demokratskog fronta (DF).

Jednu struju predvodi potpredsednik Opštine Nikola Jovanović, lojalan Milu Božoviću, pritvorenom predsedniku Opštine Budva, osumnjičenom za šverc droge. Drugu Mladen Mikijelj, koji je lojalan čelniku DF-a i predsedniku Skupštine Crne Gore, Andriji Mandiću.

Njih podržavaju Demokrate potpredsednika Vlade, Alekse Bečića, i Pokret Evropa sad – stranka premijera Milojka Spajića.

Na izborima 17. novembra, liste doskorašnjeg DF koje predvode Jovanović i Mikijelj dobile su po devet mandata, DPS sedam, koalicija Demokrate-PES tri, Evropski savez i Pokret za grad po dva, a URA jedan mandat.

„Koalicija je dosta široka i šarenolika. Zanimljivo u njoj je da su oni koji su jedni o drugima govorili sve najgore, sada sarađuju, što bi trebalo da bude pouka građanima da sa zrnom soli uzimaju ono što političari govore jedni o drugima, a i da oni malo pripaze, jer će sutradan morati da sarađuju sa onima o kojima su govorili sve najgore”, zaključuje Đokić.